//banners section

Banatski gološijan potiče od erdeljskog gološijana. Ova rasa živine se u velikom broju odomaćila kod nas, posebno u Banatu, pa otuda i potiče ovo ime. Kod nas skoro da nema seoskog dvorišta koje u svom jatu živine nema bar neki primerak ove rase. Iz Erdelja ova rasa kokoši doneta je prvo u okolini Kikinde, a odatle se proširila po celoj zemlji. Banatski gološijan nastao je određenom mutacijom gena. Za razliku od erdeljskog gološijana, banatski gološijan ima na polovini vrata malu pufnu od perja. Pored pufne na vratu, često na glavi ima i malu ćubu, koje nema kod erdeljskog gološijana.

Eksterijer i telesne dimenzije

kokoška banatski gološijan telesne dimenzije

Ovu rasu odlikuje snažan izgled, srednje visok položaj tela, go vrat sa malom pufnom na polovini. Telo je oblika valjka, nešto suženo prema vratu i repu. Glava je srednje veličine, najčešće sa listastom krestom sa lepo nazubljenim vrhovima. Ima i varijeteta sa ružastom krestom. Vrat je u obliku slova S. Lice je crveno. Leđa su srednje duga, malo povijena unazad.

Krila su srednje duga, čvrsto priljubljena uz telo. Rep je srednje dug, bogato operjan, povijen u zadnjem delu nadole. Stomak je širok, zaobljen. Podušnjaci su crveni. Kljun je kratak i snažan. Noge su srednje duge, bez perija na njima. U našoj zemlji ova rasa se gaji u mnogo različitih boja, od crne, crvene i jos mnogo drugih. Telesna masa petla banatskog gološijana je 2,5 do 3 kg, a koke 2 do 2,5 kg.

Proizvodne karakteristike

Banatski gološijan je rasa živahnog temperamenta, otporna je na klimatske promene i bolesti i u stalnom je pokretu u potrazi za hranom. Veoma je skromna u pogledu ishrane i uslova smeštaja. Izvanredna je majka. Kod ove rase je snažno izražen nag pogon za leženje. Snese godišnje 120 do 160 jaja prosečne mase 55 g. Ima jedinki kod kojih je nosivost i znatno veća. Meso ove rase je osrednjeg kvaliteta.

Nenad Stojiljkovic

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *