//banners section

Rad ili boravak na seoskom imanju je odlična prilika da deca spontano nauče kako i zbog čega se gaje domaće životinje, koji su proizvodi koji se dobijaju i bez sumnje da pomognu u uzgoju. Hranjenjem životinja, sakupljanjem jaja, branjem voća deca se osećaju korisnim i važnim. Umesto da se samo igraju po dvorištu i uživaju u mleku, deca svojim radom mogu pomoći da se uzgojem određenih vrsta životinja dobiju značajni proizvodi.

1. Guske

Gajenjem guski dobija se meso, jaja, mast i perje. U nekim slučajevima dobija se i jetra za koju se ostvaruje jako dobra cena. Guskama je neophodno obezbediti travnate površine, jer pasu travu u većim količinama u odnosu na drugu živinu. One pasu travu koju druge kategorije stoke izbegavaju, pa se često drže blizu vodenih površina, jer su one uvek obrasle svežom zelenom travom.

U ekstenzivnom tovu na malim porodičnim farmama gde je osnova obroka zeleno bilje i sve drugo što guske nađu: otpaci iz domaćinstva, insekti, puževi, crvi i dr. zrnasta hraniva služe kao dopuna osnovnom obroku. U ovakvom tovu guske nemaju velike zahteve kada su u pitanju objekti za smeštaj. Važno je obezbediti jednostavnu građevinu od drveta ili drugog prikladnog materijala. Neophodno je da su zaštićene od vetra i kiše, te da pod bude suv.

2. Vijetnamska svinja

Vijetnamska svinja potiče iz Vijetnama po kojoj je dobila ime. Postoji crno i belo vijetnamsko prase, a sve češće se drži kao kućni ljubimac. Veselog je karaktera i brzo se uklapa u novu sredinu, prija im društvo ljudi i drugih životinja. Smatraju se odraslima sa 3 do 4 godine, kada dostižu visinu od 30 do 50cm i maksimalnu težinu 60 do 70kg.Vijetnamske svinje karakteriše i otpornost na bolesti što je jako važno ukoliko se drže za tov. Jedu skoro svu hranu i vole je tražiti pa u dvorištu uživaju u potrazi za insektima. Osnovnu hranu predstavlja kukuruzna prekrupa. Pored prekrupe potrebno je obezbediti i povrće, travu, ostatke voća u voćnjaku.

3. Kunići

deca i kunici

Kunići se gaje za proizvodnju mesa, krzna ili za razmnožavanje te dalju prodaju kao kućnih ljubimaca. Meso kunića je kvalitetno i karakteriše ga mala količina masti i holesterola i dosta belančevina. Deca rado učestvuju u hranjenju, ali je kunićima važno obezbediti jasle za travu i seno, korito za koncentrat ili zrnastu hranu, te uvek dostupnu, svežu i čistu vodu. Neophodno je da se nakon odvajanja od majke drže u čistim i dezinfikovanom objektu sa suvim podom posutim slamom, senom ili piljevinom.

4. Kokoške

U zavisnosti od cilja proizvodnje na farmama se mogu gajiti rase kokošaka za proizvodnja jaja, mesa, za borbu, rase kombinovanih sposobnosti, te ukrasna živina. Ukoliko na vašem imanju držite kokoške za proizvodnju jaja svako dete može sipati potrebnu hranu, pripremiti svežu vodu i svakodnevno sakupljati jaja. Rase za proizvodnju jaja su male telesne mase, živahnog temperamenta i visoke godišnje nosivosti koja se kreće od 180 do 280 jaja težine 60 do 70g. Objekti za smeštaj kokošaka bi trebalo da obezbede zaštitu, lako čišćenje i održavanje kako bi se sprečile bolesti. Neophodno je obezbediti dovoljan hranidbeni prostor i dovoljne količine pitke vode. Kokoške vole da provode vreme na otvorenim površinama tražeći hranu. Pored toga važno je obezbediti i pesak u kome se mogu „kupati“, ali treba voditi računa da im deca u igri ne naškode i ako se to desi, primene prvu pomoć.

5. Ovce

deca i ovce

Ovce se drže radi proizvodnje mesa i mleka. Pored proizvoda za ishranu ljudi od ovaca se dobijaju vuna, krzno i koža. Stajnjak predstavlja sporedni, ali važan proizvod ovaca na svakom imanju. U uzgoju ovaca i mlade jagnjadi mogu mogu pomoći i deca, u vreme striže, zatim čuvanja u vreme letnje paše kada ovce pasu na zelenim površinama, hranjenju i sipanju vode. Ukoliko paša količinski i kvalitativno ne može da podmiri potrebe ovaca vrši se prihranjivanje zelenom masom sa prirodnih ili veštačkih livada. Tokom zime ovcama je potrebno obezbediti dovoljno sena i silaže.

Psiholozi tvrde da su deca koja odrastaju u seoskim sredinama emotivno stabilnija, odgovornija i imaju veću potrebu za sticanjem znanja nego deca koja žive u gradu. Deca koja odrastaju na farmi stiču radne navike, razvijaju samostalnost, postaju humaniji i uče da i druga bića imaju određene potrebe. Slažete li se?

Tanja Sarić

Tanja Sarić, doktorant Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Svoju kreativnost usmerava ka poboljšanju ruralnog razvoja.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *