//banners section

Bolest plavog jezika je infektivno, virusno oboljenje ovaca, ali i drugih vrsta domaćih i divljih preživara. Oboljenje nije kontagiozno, a u prenošenju virusa koji prouzrokuje bolest plavog jezika ključnu ulogu imaju vektori – insekti u kojima se virus umnožava (npr. komarac, muva, obad).

Bolest se javlja u onim regionima koji klimatski pogoduju vektorima. To su mahom tropski i suptropski predeli. Međutim, pomeranjem klimatskih zona, javljaju se slučajevi oboljenja u onim krajevima u kojima do tada bolest nije registrovana. Na teritoriji Evrope, bolest plavog jezika se javlja u našoj zemlji, Grčkoj, Rusiji, Kipru i Turskoj. Oboljenje je rasprostranjeno na svim kontinentima. Treba izbeći ovakve slučajeve i preduzeti odgovarajuće mere zaštite.

Još o ovoj opakoj bolesti smo pisali i ovde.

Kako se bolest plavog jezika prenosi?

plavi jezik kod ovaca

Oboljenje se najčešće javlja u kasno leto kada su insekti (vektori) najbrojniji. Virus se u prirodi održava u prijemčivim životinjama kao što su preživari i glodari, a uslov za pojavu ili uginuća većeg broja životinja je i prisustvo guste populacije vektora. Viremija, odnosno virus u krvi, kod ovaca nastaje od 3 do 6 dana nakon infekcije, a traje od 2 do 3 meseca. Goveda su kliconoše, odnosno izlučuju virus, a ne pokazuju kliničke simptome bolesti plavog jezika čak 300 dana od infekcije, pa se zato smatra da predstavljaju rezervoar za virus, a naročito tokom zimskih meseci.

Vektori uzimaju obrok u vidu kapljice krvi svaka 3-4 dana, a period koji protekne od momenta hranjenja vektora na viremičnoj životinji do trenutka kada on postane infektivan je 7-25 dana, a zavisi od temperature. U vektoru, virus se umnožava u pljuvačnim žlezdama i dovodi do inficiranja svake životinje na kojoj se hrani. Virus se u prirodi može održati od 9 do 12 meseci. On ima sposobnost prelaska na plod kod ovaca, pa se smatra da je i to jedan od načina njegovog održavanja u prirodi tokom zimskog perioda ( tzv. prezimljavanje virusa). Prijemčive su ovce posle obezrožavanja.

Bolest plavog jezika prenosi se u nove regione transportovanjem životinja u fazi viremije ili prelaskom insekata-vektora u nove, još nezaražene lokacije. Postoji realna mogućnost da se virus prenese u neinficirane regione putem uvoza embriona koji su dobijeni veštačkim osemenjavanjem semenom poreklom od kliconoša. Širenje oboljenja proizvodima obolele životinje (meso, mleko ili vuna) nema značaja.

Evropske i azijske rase ovaca su prijemčivije u odnosu na afričke koje su otpornije. Kod ovaca procenat obolelih u odnosu na broj prijemčivih varira od 10-50{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}, uz procenat uginulih u odnosu na broj prijemčivih 2-30{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} (kod jaganaca 95{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}). Inficirane životinje uginu za 1 do 8 dana od pojavljivanja simptoma. Kod koza, kamila, goveda oboljenje je blažeg toka, sa malim procentom mortaliteta. Kod divljih preživara oboljenje protiče skriveno, tj. bez ispoljavanja kliničkih simptoma.

Klinička slika

Vreme koje protekne od inficiranja do ispoljavanja kliničkih simptoma je od 2 do 15 dana, a najčešće 7. Prvi simptom je povišenje temperature 40 – 42,5⁰C, a zatim se javljaju respiratorne smetnje, hiperemija (prepunjenost krvlju-crvenilo) gornje usne, pojačana salivacija, nosni iscedak koji je u početku serozan, a kasnije gnojan i sa primesama krvi.

Čest simptom je hiperemija usana i ušiju, hemoragije (krvarenja) i ulceracije (javljanja prišteva) sluzokože usta, opšta slabost i poremećaj cirkulacije. Edem (otok) jezika, usana, kapaka i ušiju javljaju se oko dva dana nakon povišenja temperature. U ovoj fazi bolesti plavog jezika, blagi slučajevi infekcije završavaju se potpunim oporavkom životinja.

U težim slučajevima, lezije progrediraju u erozije sluzokože nosa i usta. Nekrotične promene u ustima za posledicu imaju neprijatan zadah iz usta i bol, pa životinje često drže usne u posudi sa vodom. Otečen i cijanotičan, tj. modar jezik viri iz usta – plavi jezik. Pre uginuća životinja progresivno slabi, a javlja se i krvav proliv. U kasnijoj fazi oboljenja, nastaju cijanoza i otok jezika, očnih kapaka i lica. Obolele ovce najčešće uginu usled aspiracione upale pluća.

Promene na papcima nastaju na kraju perioda povišene telesne temperature. U početku se nalazi hiperemija koronarnog ruba. Kasnije, usled krvarenja u medularnim kanalima mladog segmenta rožine papaka koji raste, nalazi se crveni prsten. Za razliku od sličnih poremećaja kod nekih drugih bolesti, ovaj simptom je prisutan nedeljama i jedan je od najznačajnijih znakova u konvalescentnom periodu. Promene su češće na papcima zadnjih nogu. Papci su topli i bolni, a životinja se nerado kreće. Posle 3-4 meseca može doći do izuvanja papaka.

Degeneracija skeletnih mišića može da uslovi tortikolis (kriv vrat). Vuna obolelih životinja je krta i puca u folikulu. U slučaju da su inficirane gravidne životinje, doći će do pobačaja, ali su češće teratogene promene na fetusima.

znaci-bolest-plavog-jezika

prepoznavanje bolest plavog jezika

klinicka slika bolest plavog jezika

Promene od dijagnostičkog značaja

Pored karakterističnih promena koje mogu da se vide i na živoj životinji, prilikom obdukcije u bronhijalnom stablu može da se nađe velika količina penušave tečnosti. U torakalnoj šupljini nalazi se veća količina tečnosti (nekoliko litara), na perikardijalnoj kesi mogu da se nađu mnogobrojna petehijalna krvarenja. U većini slučajeva blizu baze arterije pulmonalis, u tunica media, mogu da se nađu karakteristična krvarenja koja se smatraju patognomoničnim za ovo oboljenje (tipičan znak) – mogu da se primete samo kada se a.pulmonalis raširi rukama. Po celom telu i često lokalizovano, javlja se hiperemija, edemi, hemoragije. Promene u plućima su u vidu interalveolarne hiperemije i alveolarnog edema,a pored ovih promena nalaze se naglašene tromboze, degenerativne promene i nekroze u tkivima i organima. U slučaju infekcije gravidnih životinja, javlja se hidroencefalopatija i displazija retine fetusa. Ako je bio prisutan tortikolis, oštećena su mišićna vlakna na onoj strani na koju je obolela ovca okretala glavu.

bolest plavog jezika karakteristična krvarenja na bazi a.pulmonalis

Kako sprečiti bolest plavog jezika?

Preventiva je sve. Najčešće se ovce vakcinišu pre pašne sezone. Iskorenjivanje bolesti bolesti plavog jezika je izuzetno teško ukoliko se virus adaptirao na lokalne vrste vektora.

U regionima u kojima se bolest javlja endemski koriste se žive vakcine. Vakcinišu se i životinje 3-6 nedelja pre obezrožavanja.

Ukoliko se vakcinišu ovce u prvih 5-10 nedelja graviditeta može da se pojavi rano uginuće ploda. Kolostralno primljena antitela štite jagnjad do 6 meseci života, pa je potrebno uskladiti vreme vakcinacije. Istovremeno to je razlog zbog koga je potrebno planirati jagnjenje u letnjim mesecima.

Related Post

TOPICS: Bolesti

Ana Simić

Ana Simić je doktor veterinarske medicine, a donosi vredne savete u vezi sa prevencijom i kontrolom bolesti domaćih životinja.

Comments
  • da teska bolest ali se loko liječi plavim kamenom ili sprejom od njega ,produžena inekcija i inekcija protiv temperature 3 dana i to je to ne dižite paniku.

  • Kako se leči plavim kamenom ne razumem? Kakva produžena injekcija može li malo više detalja?

  • Moze li neko malo vise da objasni kako se lijeci plavim kamenom ako zna ili drugim lijekom? Dali bolest prođe za tri dana kako neko rece? Dali se meso smije upotrebljavati od tih zivotinja? Ako je neko bolje informisan neka malo objasni unapred hvala

  • Ukoliko na trupovima zaklanih životinja postoje generalizovane promene, oni su neupotrebljivi, a ako nema promena kao i ispoljavanja gore pomenutih klinickih simptoma, trup i organi su upotrebljivi bez ogranicenja.

  • Ponovicu pitanje od Teodore ‘Kako se leči plavim kamenom ne razumem? Kakva produžena injekcija može li malo više detalja?“

  • Pozdrav mozeli neko mi reci kako se najbolje ljeci bolest plavog jezika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *