//banners section

Buša je autohtona rasa goveda koja predstavlja značajan genetski resurs balkanskog podneblja, kao i veruje se izumrlo kolubarsko goveče. Po proizvodnom tipu, buša spada u kombinovane rase goveda sa niskim proizvodnim sposobnostima.
Buša je sitno kratkorogo goveče koje vodi poreklo od bos brahiceros europeus, a evolutivno je adaptirano na nepovoljne uslove držanja. Nekada je buša rasa goveda bila široko rasprostranjena na Balkanu, u Maloj Aziji, srednjoj i severnoj Evropi. U našim krajevima, u oblastima južno od Save i Dunava.

Međutim, inteziviranjem proizvodnje u govedarstvu, i uvođenjem produktivnijih, specijalizovanih rasa, izgubio se interes za gajenje buše. Tako je buša, kao goveče trojnih proizvodnih svojstava, u velikoj meri potisnuta, pa se danas retko mogu naći primerci u čistoj rasi. Radi zaštite specifičnog geno-fonda ove rase izvršena je procena ugroženosti populacije buša, koja je ukazala na rizičan status populacije i neophodnost primene programa očuvanja.

Eksterijer i telesne dimenzije

buša rasa goveda

Prema boji dlaknog pokrivača razlikuje se više varijeteta buše. Buša je većinom jednobojne tamnosmeđe, sive, žute ili crvene boje, pri čemu na određenim lokalitetima dominiraju pojedini varijeteti pa se govori o sojevima. Tako je crni soj rasprostranjen u Makedoniji, crveni soj na Kosovu, sivi soj u Hercegovini, plavi soj u Polimlju.

Karakteristika buše, kao brahicenog govečeta, je srneća gubica, odnosno venac belih dlaka oko tamno pigmentirane sluzokože i venčasto postavljeni rogovi pigmentirani pri vrhu.

U populacijama buše, većina grla ima grubu konstituciju, dok se snažna konstitucija javlja kod manjeg broja grla. Glava buše je mala, laka, uzana sa kratkim i tankim rogovima. Vrat je srednje dug, tanak, slabo muskulozan. Leđa su srednje dužine, uzana i slabo mišićava. Sapi su kratke i uske. Grudni koš je uzan, srazmerno dug i dubok. Abdomen je često usukan. Vime je najčešće kratko, plitko i malo ali pravilnog oblika. Noge su čvrste, zglobovi su dobro izraženi, papci tvrdi pigmentirani. Prednji ekstremiteti imaju pravilan stav, dok zadnji ekstremiteti imaju izražen kravlji stav, što olakšava kretanje po strmim terenima. Visina buše je 90-115 cm, a telesna masa je 150-300 kg.

Proizvodne karakteristike, načini gajenja i ishrana

Na proizvodne rezultate buše i u velikoj meri utiču ishrana i uslovi držanja. Mlečnost buše je 1000-2000 kg mleka, sa preko 4{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} mlečne masti. Proizvodnja mesa je slaba. Randman odraslih krava iznosi 40-42 {6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} a utovljenih volova i do 55{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}. Buša prema vremenu stasavanja pripada kasnostasnim rasama goveda. Konačan rast završava sa 5 do 6 godina. Junice se najčešće pripuštaju sa 18 meseci. U lošim uslovima gajenja i zbog ranog pripusta često se sreću zakržljale jedinke.

Buša rasa goveda ima dobre reproduktivne karakteristike, kao što su kratak servis period i redovna plodnost. Krave se iskorišćavaju 10-12 godina a za to vreme otele 8-10 teladi. Telesna masa teladi na rođenju je 16-18 kg. Bikovi počinju da se koriste za priplod u uzrastu od 18 meseci i obično se koriste 7-8 godina.

Buša rasa goveda proizvodne karakteristike

Rad na poboljšanju proizvodnih karakteristika započet je krajem dvadesetog veka, kada je buša ukrštana sa viptalskom i obrtinalskom rasom goveda. Kao rezultat ovih ukrštanja dobijena je gatačka buša, koja u poboljšanim uslovima ishrane i nege ima mlečnost do 2000 kg mleka. Za naše govedarstvo od mnogo većeg značaja je program ukrštanja koji je imao za cilj da se ukrštanjem meleza buše sa simentalskom rasom, autohtona, dobro adaptirana buša pretopi u domaće šareno goveče u tipu simentalca.

Buša se gaji na primitivan način i u lošim uslovima. U toku leta napasa se u planinskim i kraškim predelima gde se trava suši već tokom juna meseca. Usled slabe nege i zapuštenosti, planinski pašnjaci gde se buša gaji slabo su rodni pa obezbeđuju vrlo malu količinu sena. Tako da buša nema povoljne uslove ni leti ni u zimskom periodu.

Ona se u toku većeg dela godine stara sama o sebi.

Odgajivači buše i danas u mnogim krajevima sva goveda koja nisu u laktaciji, isteruju u planinu sa proleća kada trava počne da raste i doteruju ih sa jeseni i u takvim uslovima držanja ova goveda u toku leta dobijaju na težini. U zimskom periodu ona, po pravilu, izgubi ono što je tokom leta dobila. Zimska ishrana se sastoji iz slame, kukuruzovine, nešto sena uz neznatno prihranjivanje koncetratom.

Neujednačena i siromašna ishrana u toku godine osnovna je odlika odgajivanja buše. Ako se ovome doda da se ova rasa preko zime drži u mračnim, zagušljivim, nehigijenskim štalama i pod nastrešicama, onda će biti jasno da su faktori sredine ostavili pečat na eksterijer i fiziološke osobine buše.

Nenad Stojiljkovic

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *