//banners section

Rodom iz Slavonije, fajfer svinja, u svom kraju poznata kao Fajferica je nastala u 19. veku na farmi veleposednika Pfeifera u okolini Osijeka, a zatim je nastavila svoj osvajački pohod ka Sremu i dalje ka Vojvodini. Legenda kaže da je Pfeifer ukrstio krmače mangulice sa veprovima rase berkšir, kako bi dobio rasu koja je plodnija i daje više mesa, a ujedno otporna na bolesti i prilagođena držanju na ispaši.

Eksterijer fajferice

Crna slavonska svinja spada u srednje velike pasmine (60cm do 75cm do grebena) i u srednje po plodnosti. Kratkog je trupa sa širokim i dubokim grudnim košem, mišićavog vrata, tankih i kratkih nogu. Pepeljasta koža je obrasla crnom retkom čekinjastom dlakom, a rilo i papci su takođe crne boje.

A šta najviše interesuje farmere?

Napomenuli smo da je ovo srednje plodna rasa svinja, što znači da krmače u proseku oprase 7-8 prasića po leglu, a u adekvatnim uslovima mogu da oprase 10 i više. Prosečna težina prasića se kreće između 1,1kg i 1,2kg. Krmače su dobre mlečnosti i odbijanje prasića se sprovodi u osmoj nedelji, kada dostižu do 12kg težine.

farmia fajferica krdo

Fajfer svinja spada u rase kombinovanih svojstava, u pogledu mesa i masti. Udeo i sadržaj mišićnog i masnog tkiva direktno zavisi od načina držanja i ishrane koji se primenjuje prilikom tovljenja. U intezivnom tovu koji se provodi do težine od 100kg i do osam meseci starosti, udeo mišićnog tkiva u polutkama dostiže oko 40{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}.

Karakteristike fajferice

Ovoj rasi svinja je potreban slobodan prostor za rast i razvoj, provođenje više vremena na otvorenom, kretanje po pašnjacima, livadama i šumama, gde se nalazi veći deo hrane, koju joj pruža priroda. Uz dohranu kukuruzom, tovljenici mogu dostići težinu od 150kg i više, od 10 do 20 meseci starosti, te udeo mesa može biti i veći od 40{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}.

Intezivni tov ujedno podrazumeva i zatvaranje u ograđene obore i dohranjivanje kukuruzom i žitaricama, koje tovljenici težine do 100kg utroše 4,5 do 5 kg, za kilogram prirasta.

Meso je zadovoljavajuće, svetloružičaste boje i vrlo ukusno. Međutim, određena svojstva mesa koja fajfer svinju razlikuju od drugih tzv. plemenitih rasa je povoljniji i veći sadržaj masti unutar mišićne mase (od 4{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} do 8{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}), a to zavisi od ishrane i načina držanja.

Zajedno sa ovim svojstvom meso fajfer tovljenika ima i sposobnost vezivanja vode, što ovo meso čini pogodnim za preradu i proizvodnju trajnih suhomesnatih proizvoda.

Najveća prednost uzgajanja fajfer rase je?

Mislim da ste i sami pronašli odgovor, ali hajde da ga definišemo: za uzgajanje ove rase nisu potrebna velika investicijska ulaganja kao kod farmi za intezivni uzgoj, fajfer svinja se praktično uzgaja na „otvorenom“ doduše ograđenom prostoru i jedino što ovoj rasi treba su livade, pašnjaci i poneka šuma sa žirevima, po mogućstvu.

Imate sve to? Pa šta čekate, pogledajte ponudu fajtera, pardon fajfera. Gde? Na Farmiji, a gde drugde!

Ceca Stankovic Avakumovic

Svetlana veruje da vreme poljoprivrede tek dolazi i pravi je zaljubljenik u selo.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *