//banners section

Naša zemlja je već dugo u problemu što se tiče zaštite naših stočarskih proizvoda i podsticanja daljeg razvoja stočarske proizvodnje, a postoji i još jedan nepovoljan činilac, a to je malo poljoprivredno gazdinstvo koje je glavni nosilac ne samo stočarstva već poljoprivredne proizvodnje uopšte, kao i broj ovaca koji je u padu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 1. decembra 2015. godine, u Srbiji je bilo 1.789.144 ovaca, mnogo manje nego pre. Ovčarstvo u Srbiji, kao jedan od nosećih faktora stočarstva uopšte, je već godinama u krizi.

Gde je zapelo?

Mlekarstvo u Srbiji je veoma značajna poljoprivredna grana koja sažima više proizvodnih delatnosti u jednu. Naša zemlja ima velike kapacitete u mlekarstvu i proizvodnji mlečnih proizvoda, ali je i dalje problem što je proizvodnja ekstezivna što između ostalog znači i da ne zadovoljava standarde EU, naročito određene grupe proizvođača. I tu se nadovezujemo na priču sitnog gazdinstva i zato što se preko 40% mleka u Srbiji proizvodi i prodaje ,,od kuće“ i tako ne ulazi u legalne tokove.

Fotografija Ivan Petrušića, ovčar čiva stado ovaca
Fotografija – „vijesti.me“ Foto: Ivan Petrušić

Srbija je zemlja sa najmanjom prosečnom veličinom mlečnih farmi u Evropi, koje se uglavnom bave uzgojem krava. Velike mlekare se bave preradom mlečnih proizvoda u sir i namaze, dok male uglavnom plasiraju jogurt i kajmak za lokalno tržište, što je generalno gledano paradoks, jer naša zemlja najviše izvozi baš jogurt i to naročito u Rusiju i Belorusiju.

Međutim pomenute dve države bišeg SSSR-a su glavni uvoznici naših mlečnih proizvoda, a nova nada su sirevi, naročito kačkavalji od kozjeg, ali i ovčijeg mleka.

Ponovo dolazi do oživljavanja ovčarstva u Srbiji, koja je naročito na istoku, jugu – Pirotski kraj i Svrljiške planine, kao i zapadu Pešter, Sjenica, pogodna za uzgajanje ovaca i očuvanje autohtonih vrsta. Međutim, u tom smislu mnogo više stada ovaca i koristi od njih imaju stočari iz Banata i Bačke koji imaju i svoje udruženje odgajivača ovaca i koza ,,Bikara“, kod Vrbasa, a samim tim ostvaruju bolju zaradu i rezultate u uzgajanju ovaca.

Našoj zemlji je potrebno da se vrati uzgajanju ovaca (i raduju nas pozitivni trendovi vraćanja ovčarstvu), jer je od njih dobit višestruka i to u mleku, mesu, vuni, koži. Nekada je naša zemlja imala probleme sa plasmanom jagnjećeg mesa, kože, vune kao i ovčijeg mleka i prerađevina od njega, međutim, današnjih uzgajivači ovaca tvrde drugačije.

Ima nade

Naime, ponovo se organizuje otkup vune koja je nekada spaljivana i bacana na smetlište, jer nikome nije potrebna. Jagnjeće meso je naročito na lokalnom tržištu, ali i u zemljama regiona tražena roba. Od 100 ovaca može da se dobije i do 170 jagnjadi, a kada jagnjad dostignu 30 kg izvode se na pijacu, gde je potražnja solidna.

Godine 2010. farmeri sa područja okupljeni u Udruženju  „Bikara“, je prodalo 15.000 jaradi i jagnjadi i 50 tona prerađevina od ovčijeg i kozjeg mleka i mesa, kao i znatne količine vune. Njihov uspeh je usledio i zahvaljujući saradnji sa Engleskom, jer članovi udruženja sarađuju sa farmerima iz Kenta od kojih uče koje nove vrste treba kupovati i sa kojim starim ili domaćim ih treba kombinovati kako bi se poboljšao kvalitet vune ili dalo više mleka. U ovom slučaju ne treba zaboraviti na rase ovaca koje daju i meso i vunu, a koje nisu prisutne u Srbiji u velikom broju.

Ovca i dva jagnjeta

Međutim, naši planinski krajevi su mnogo povoljniji za gajenje ovaca, a naročito Tutin, Svrljig i Pešterskla visoravan, ali zbog zavisnosti proizvodnje od malog gazdinstva, brdovitog terena koji sa sobom donosi i loše puteve što otežava prevoz stoke do Kraljeva, Kragujevca, Beograda, siromaštva samih opština i nedostatka veterinara, proizvođači iz tih krajeva se ne hvale pomenutim uspesima.

Iako imaju domaće rase koje su otporne i poznate po kvalitetu mesa i mleka kao što je sjenička ovca, meštani imaju problem da plasiraju proizvode, pa često jako dobar ,,sjenički“ sir završi na deponiji ili bude prodat ispod cene. Međutim, Mlekarska škola iz Pirota kažu proizvodi jako dobar kačakavalj od ovčijeg sira koji se prodaje u EU i Rusiji i pritom se kilogram ovčijeg belog sira uglavnom prodaje po ceni od oko 5 evra, mada kažu da dobro prolazi i domaći masni sir iz kućne radinosti.

Za veoma ozbiljan posao potrebno je uložiti pare u vrednosti jednog automobila za kupovinu recimo 100 grla i za osnovno opremanje farme. Ako budući stočar za tu namenu obezbedi neki vrstu kredita od godinu dana, postoji realna šansa da već posle trećeg jagnjenja, a to je za nepunih 18 meseci, pozajmica može da bude otplaćena.

Stado ovaca u štali

Zaključak

Dobar znak je što se, u poslednjih nekoliko godina, sve više mladih ljudi odlučuje da uloži u lepo stado ovaca ili koza. Bilo da je razlog napušteno, staro porodično imanje, ili nedostatak posla u gradu, širom Srbije, sve je više malih, kvalitetnih stada ovaca i koza, koja bi mogla da prerastu u velike, ozbiljne porodične poslove. Kupovina i prodaja ovaca danas je daleko olakšana i željom i trudom nas iz „Farmije“, koji se svakim danom trude da dignu standarde stočarstva Srbije na viši nivo.

U svakom slučaju u Srbiji ima nade za ovčarstvo i trebalo bi iskoristiti potencijale naših planina u zapadnim, istočnim, pa i najjužnijim predelima, jer se već Piroćanski kačkavalj pokazuje kao proizvod po kome bi Srbija mogla da se prepoznaje u svetu. Potrebno je puno znanja, želje, ljubavi i truda prema ovom poslu i iz svega toga proističu bolje stvari – genetika i dobra ishrana grla su garant kvaliteta i zarade.

Povezani članci

mm

Marina Radičević

Marina Radičević završila je istoriju na Filozofskom fakultetu. Među temama od društvene važnosti koje aktivno proučava nalazi se i stočarstvo.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *