//banners section

Dugorepa činčila spada u red glodara, iz porodice zečijih miševa, što objašnjava zašto se onima koji ih prvi put vide čine da su kunići. Dugorepa činčila, kao i sve vrste ove životinje, poreklom su iz Južne Amerike, gde nastanjuje područje Anda, tako da je stanovnik Bolivije, Perua, Čilea, Argentine i do 5000m nadmorske visine.

Danas je dugorepa činčila skoro pa istrebljena iz svog staništa, zato što je ondašnji domoroci love radi krzna i mesa, koje smatraju lekovitim, jer pomaže u oporavku od raznih prehlada, pa čak i tuberkuloze. Pored toga veliki broj strada i od ptica grabljivica, kao i od drugih krupnijih predatora. Ova vrsta se održala zahvaljujući odgajanju na farmama u celom svetu. Za dugorepu činčilu je zanimljivo da nosi mlade u periodu od 107 do 115 dana. Ona je međutim, od sredine dvadesetog veka postala najtraženija i najučuvenija zbog svog krzna.

Činčila – eksterijer

eksterijer chinchile

Krzno dugorepe činčile je svileno, mekano i jako gusto. Debljina pojedinačne dlake zavisi od pigmentacije, genetskog nasleđa i drugih faktora kao što je ishrana ili granulacija peska. Dužina krzna je između 1,5 i 3,5  cm. Na različitim mestima na telu je i dužina krzna drugačija. Oko nosa i na glavi dlaka je kraća, na stomaku i leđima je dlaka srednje dužine, dok je dlaka sa strane tela najduža. Iz jednog korena dlake izlazi u proseku do 60 dlačica koje su svilenkaste, fine i lagane, ali iz korena na stomaku raste manje dlačica nego na leđima.

Pored korena, tu su i dlačice koje pojedinačno rastu iz korena, duže su i stabilnije i imaju ulogu podupirača, pa stoga drže mekane i nežne dlake činčile uspravno i nema ih u predelu stomaka, vrata i anusa. Dlake na repu su takođe vrlo stabilne, i ponekada mogu podsećati na četke; i na repu iz jednog korena raste jedna dlačica. Rep sa takvim dlačicama služi za održavanje ravnoteže pri trčanju ili skakanju životinje. Dlake dugorepe činčile imaju tri zone boja (Agouti mustru): jednu pod zonu koja je uglavnom siva, jednu traku optimalno belu i vrhove koji se kreću od sive ka crnoj.

26 su uglavnom dvobojne i nedostaje im prelaz. Dlaka na stomaku je dvobojna i nije obojena na vrhovima. To je nešto više o dlaci činčile pošto se ona i uzgaja kako bi se od nje dobila dobra dlaka, a samim tim i podesno krzno za spravljenje bundi.

Međutim u kakvim uslovima gajiti dugorepe činčile kako bi se dobile jedinke sa kvalitetnom dlakom?

Posvećeno gajenje = kvalitetno krzno

Kod činčila je poželjna što tamnija boja krzna. Postoji više faza izdvajanja činčila tokom gajenja kako bi se izdvojile bolesne jedinke i samim tim sprečila zaraza. Pored toga izdvajaju se i jedinke sa bledim i izujedanim krznom kako se u sparivanju sa ostalima ne bi preneo recesivni gen koji znači štetu kada se gleda kvalitet krzna, pa i kože koji su glavni izvozni artikli dobijeni od ovih životinjica. Dugorepe činčile su generalno veoma poželjne, jer mogu dosta da narastu, a u proizvodnji i prodaji kože i krzna pored dobrog kvaliteta, važna je i veličina jedinke, jer donosi više krzna i kože.

Činčile čije krzno nije svilenkasto nego vunasto, sa kovrdžavom dlakom nemojte gajiti – njihovo krzno se ne može koristiti za preradu u odevne predmete, pa ih zato izdvajajte iz legla. Takođe, nepoželjni vrtlozi i razdeljci uvek ostaju u krznu, čak i posle štavljenja, zato treba izdvajati takve jedinke, da se ne bi, kao što smo već rekli, u fazi rasploda ove greške prenosile i na potomstvo.

Uzgoj dugorepih činčila, čije je krzno poznato kao izvozni artikal je veoma unosno i može biti mali biznis oko koga se trudi cela porodica, a koji donosi lepu zaradu.

Međutim, da biste imali zdrave činčile koje imaju dobru kožu i krzno, zahteva dosta znanja o ovim životinjama, njihovom držanju u posebnim kavezima i prostorijama idealnih mikroklimatskih uslova i ishrani koja mora da bude veoma kontrolisana kako jedinke ne bi uginule. Tek onda dolazi nabavljanje dobrih ženki i elitnih mužjaka koji daju okot sa dobrim genima, a samim tim i dobrim krznom koje donosi novac.

A da li i vi gajite činčile? Imate li neki savet za one koji bi želeli da počnu da ih gaje? Ostavite komentar u nastavku teksta.

mm

Marina Radičević

Marina Radičević završila je istoriju na Filozofskom fakultetu. Među temama od društvene važnosti koje aktivno proučava nalazi se i stočarstvo.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *