//banners section

Ova rasa goveda nastala je na ostrvu Džerzej, najvećem u engleskom kanalu La Manš. Govedarstvo čini osnovu privrede ostrva, jer rasa džerzej obezbeđuje visoku proizvodnju mleka i mlečne masti, što čini glavni dohodak gazdinstava.

Na ostrvu Džerzej gaji se od 1867. godine konstantno oko 10 000 goveda džerzej rase. Danas je džerzej rasa veoma rasprostranjena. Iako je ostrvska rasa, džerzej rasa goveda ima dobru moć aklimatizacije i prilagođavanja.

Goveda ove rase sazrevaju mnogo ranije nego druga i imaju dosta dug produktivni život. Dobre krave proizvode 10 puta više mleka nego što je njihova telesna masa, što ovu rasu svrstava u red najmlečnijih goveda sveta. Džerzej rasa je posebno poznata po visokom procentu mlečne masti, po čemu zauzima prvo mesto u svetskom govedarstvu.

Eksterijer i telesne dimenzije

goveda džerzej Eksterijer i telesne dimenzije

Koža džerzej rase je fina, sa velikim brojem nabora na vratu. Lako se odvaja od tela, jer su nedovoljno razvijeni cutis i subcutis, što je odlika mlečne populacije goveda. Pokrovne dlake su mekane i polegle uz telo. Goveda rase džerzej su jednobojna, žućkasta, braon do braonkasto crna. Imaju često i lisičiju boju.
Glava im je mala, laka, sa konkavnim čeono nosnim delom. Očni lukovi su uzdignuti iznad ravni čela. Gubica je pigmentirana i obrasla vencem svetlih dlaka (tzv. srneća gubica). Rogovi su kratki, u vidu venca iznad čeone površine. Poseduju dosta uzan prednji deo tela i veoma razvijen zadnji deo tela.

Muskulatura je dosta suva i vime veoma dobro razvijeno. Goveda ove rase po ukupnom izgledu odaju utisak grla idealnog mlečnog tipa, često fine pa čak i prefinjene konstitucije. Telesna masa krava iznosi 350-500 kg, a bikova 600-750 kg. Krave su visoke 120 cm, a bikovi 130 cm.

Proizvodne karakteristike

goveda džerzej proizvod

Džerzej rasa goveda relativno je najmlečnija rasa goveda na svetu, jer daje 3500 do 5000 kg mleka, što je i do deset puta više od telesne mase krave. Posebna karakteristika ove rase je visok procenat mlečne masti u proseku od 4 do 6%. Goveda ove rase daju mleko koje ima najbolje osobine za preradu u sir i maslac. Poseduje slabije tovne karakteristike, dnevni prirast 700-800 g.

Kvalitet mesa loš, dosta suvo i slabo mramorirano meso.

Ranostasna je, i jedna od modernih najdugovečnijih rasa goveda, u intenzivnoj proizvodnji i do 10 teljenja. Dosta je popularna za pašnjački način držanja. Adaptibilna je i zbog toga dosta izvožena u SAD, Australiju, Novi Zeland, Dansku i druge države, tako da danas možemo govoriti o Američkom, Australijskom, Danskom i drugim tipovima džerzej rase. Za Srbiju ima mali značaj, jer je bilo sporadičnih uvoza.

Povezani članci

Nenad Stojiljkovic

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *