//banners section

Želite kravu? Želite celo stado? Odlično! Hajde onda za početak da vidimo šta je sve potrebno da znate, kako bi vaš izbor bio i ekonomski najisplativiji.

Mleko ili meso?

Najpre bi trebalo da znate zašto uopšte govedarstvo uzimate u obzir. Da li je proizvodnja mleka vaš prioritet, ili uzgoj priplodnih, ili tovnih grla, tj. proizvodnja mesa? Možda želite da se podjednako usredsredite i na proizvodnju mleka i na proizvodnju mesa? Rase dvojnih sposobnosti najčešći su izbor budućih proizvođača.

Ukoliko od odabira rase goveda ne zavise samo potrebe vašeg domaćinstva, već imate u planu da se govedarstvom ozbiljnije bavite, imajte na umu da orijentisanje na proizvodnju mleka podrazumeva i veliku potrošnju kabaste stočne hrane. Veće ratarske površine ili pašnjaci preduslov su za ovaj tip proizvodnje.

Sa druge strane, ukolko je vaš izbor proizvodnja mesa, tj. tovno govedarstvo, nisu vam potrebne velike površine, one mogu biti i manje, jer je u tom slučaju smanjena protrošnja kabaste hrane.Međutim povećana je ptorošnja koncentrata, te se mora nabavljati gotova smeša iz fabrika stočne hrane.

Većina proizvođača odlučuje se za rasu kombinovanih proizvodnih sposobnosti, dakle onu koja se podjednako koristi za proizvodnju mesa (tov) i mleka.

Dve rase su u Srbiji najzastupljenije, a to su simental i holštajn.

Simental

Simentalska rasa goveda poseduje dvojne sposobnosti, a to je čini izuzetno popularnom među proizvođačima i izdvaja je u odnosu na druge rase.

Koje osobine izdvajaju simentalce?

simental farmia

Simentalac poseduje dobro zdravlje, plodnost i dugovečnost, kao i skladnu telesnu građu, brzi porast mladih grla, ali i zadovoljavajući odnos proizvodnih sposobnosti, kako za meso, tako i za mleko, te izuzetno dobro koristi kabastu hranu, a dobro podnosi i naše klimatske uslove.

Takođe, simentalac se pokazao i izuzetno dobro u tovu junadi, jer je po nivou dnevnog prirasta ispred svih tovnih rasa. Prosečna telesna masa krava se kreće od 600-750 kg, a bikova 1100-1300 kg.

Opšta mesta: tovnu junad treba držati slobodno u grupama, zbog manjih investicija, lakšeg organizovanja radne snage, mehanizovanja procesa proizvodnje. Međutim, ova grla imaju manji dnevni prirast, slabiju konverziju i povećanu potrošnju suve materije na 100 kg telesne mase.
Kod junadi vezanih u toru je otežan ljudski rad, kao i organizacija mehanizovanog procesa proizvodnje, ali je lakši tretman kada su potrebne neke određene intervencije na grlima.

U svakom slučaju potrebno je obezbediti dovoljno svetlosti i svežeg vazduha, kao i 5 m2 podne površine po junetu. Ako su grla u grupi, broj grla ne bi trebalo da prelazi više od 15, jer je teže hvatanje ako je potrebna neka intervencija, a može doći i do povrede radnika.

Što se tiče optimalne tovne mase, neke rase ranije dostižu određeni nivo, u odnosu na simentalsku rasu koji tu optimalnost dostiže nešto kasnije. Najviše bi trebalo voditi računa o ishrani, koja mora biti izbalansirana, jer znatno utiče kako na kvalitet mesa, tako i na kvalitet mleka. Životinje takođe ne smeju biti pothranjenje, jer to može iziskivati dodatne troškove za lečenje. Obrok svakako mora biti ukusan kako bi ga životinje pojele.

Na tržištu se više traže muška grla zbog svojih boljih tovnih predispozicija, jer ženska ranije stasavaju. Naime, za kraće vreme im se taloži loj i imaju manju telesnu masu prilikom isporuke.

Holštajn

holstajn farmia

Holštajnska rasa koju možemo izdvojiti najmlečnija je rasa goveda, samim tim je vodeća u svetu, pa i kod nas. Ova rasa ima veliki potencijal za proizvodnju mleka. Ukoliko se gaji u adekvatnim uslovima, mlečnost može dostići od 8000 L mleka pa do 11000 L koliko daju majke bikova u zemljama sa razvijenim govedarstvom.

Ima dobro vezano i formirano vime, snažnu konstituciju i čvrstu građu tela. Međutim, ima slabiju tovnu sposobnost u odnosu na simentalca, zbog manjeg mišićnog tkiva u odnosu na veće masno tkivo u polutkama.

Plodnost holštajna je dobra. Zbog izrazito visoke proizvodnje mleka, procenat mlečne masti je nizak i kreće se od 3,2 do 3,6{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}. Proizvodni vek krava je najcešce 3-4 godine.

U Srbiji je prema statistikama zabeležen prosečan mlečni godišnji prinos oko 6000 L sa 3,6{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} mlečne masti, računajući sve holštajnske krave.

I zato, gde je krava, tu je farma prava! Farmeru, nabavi kravu.

Ceca Stankovic Avakumovic

Svetlana veruje da vreme poljoprivrede tek dolazi i pravi je zaljubljenik u selo.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *