//banners section

Ishrana svinja bazira se na većim količinama koncentrovanih hraniva dok kabastu hranu lošije koriste. Pravilna ishrana svinja, bilo za priplod ili tov, odlikuje se adekvatnim obrocima prema težini, starosti i svrsi gajenja, a ponajviše se koriste ugljenohidratna, proteinska i mineralna hraniva, pritom nikad ne treba ni zaboraviti važnost silaže.

Ugljenohidratna hraniva

Ugljenohidratna hraniva karakteriše visok sadržaj skroba i uključuju različite žitarice i sporedne proizvodi koji nastaju prilikom njihove prerade.

Prase i kukuruz

Najvažnija žitarica za ishranu svinja je kukuruz i koristi se kao suvo zrno ili u vlažnom stanju kao silirana kukuruzna prekrupa zrna. Zahvaljujući visokom sadržaju masti oko 4%, kukuruz u obrocima svinja učestvuje sa 50 do 80%. Silirano zrno kukuruza se najčešće koristi za ishranu tovnih i priplodnih svinja. U našim uslovima gajenja, ječam se preporučuje u drugoj fazi tova sa ciljem smanjenja skladištenja masti. Tako se dobijaju kvalitetniji trupovi svinja i kvalitetnija slanina. Ukoliko je kukuruz osnovni izvor energije, učešće ječma ne bi trebalo da prelazi 10% u prvoj, odnosno 15 do 20% u drugoj fazi tova.

Pšenica sadrži više proteina u odnosu na kukuruz i koristi se više kod mlađih kategorija svinja ali je važno da ne bude suviše fino samlevena jer izaziva zastoj u varenju.

Zbog visokog sadržaja celuloze ovas se retko koristi u ishrani svinja, jer loše utiče na svarljivost.

Svinje u tovu mogu podmiriti i do 50% svojih potreba iz kuvanog krompira. Istraživanjima je utvrđeno da 4,5kg krompira zamenjuje 1kg kukuruza. Pšenične mekinje imaju visok sadržaj celuloze, pa deluju laksativno i koriste se u obrocima za suprasne ili tek oprašene krmače koje imaju problema sa opstipacijom.

Pomije se koriste u tečnom sistemu ishrane. Poželjno je da prethodno budu termički obrađene kako bi se neutralisalo prisutvo mikroorganizama.

Proteinska hraniva

Proteinska hraniva se koriste u obrocima svinja u cilju korigovanja količine i kvaliteta proteina, a mogu biti biljnog ili životinjskog porekla.

Proteinska hraniva biljnog porekla

ishrana svinja

Sojina sačma predstavlja osnovni izvor proteina u obrocima za svinje zbog toga što su proteini sojine sačme visoke svarljivosti i biološke vrednosti. Ipak, za mlađe kategorije svinja poželjno je koristiti hraniva od soje kao što su: sojino brašnoi koncentrati proteina soje. U ishrani svinja može se koristiti samo prosejana suncokretova sačma, jer je sa smanjenim udelom ljuske i sirove celuloze koji negativno utiču na svarljivost.

Stočni grašak se odlikuje visokim sadržajem proteina, pa se u smešama za svinje u tovu preko 60kg može uključiti do 30% graška.

Bob se koristi u obrocima za mlađe svinje do 15%, a za svinje u tovu do 20% jer veće količine mogu dovesti do smanjenja prirasta. Pasulj je po hemijskom sastavu sličan grašku. ali se zbog većih antinutritivnih materija u ishrani svinja može koristiti tek nakon termičke obrade.

Lucerkino brašno sadrži visok procenat proteina, ali i visok sadržaj celuloze koji se loše odražava na prirast. Zbog toga u obrocima za tov svinja ne bi trebalo da prelazi više od 10%, a u smešama za priplodne svinje ne više od 25%.

Kvasac je poznat po visokom sadržaju vitamina B kompleksa i predstavlja kvalitetno, ali skupo hranivo pa se koristi u obrocima za prasad.

Obrano mleko u prahu se odlikuje visokim sadržajem najkvalitenijih proteina, pa je ujedno i najskuplje hranivo. Zbog toga se koristi samo u predstarter smešama u količini do 30%.

Surutka u prahu sadrži minimalno 70% laktoze, pa ima značajnu ulogu izvora energije u periodu života prasadi kada se još uvek ne može koristiti skrob iz žitarica. U predstarter smeše, surutka u prahu se uključuje od 5 do 15%.

Proteinska hraniva životinjskog porekla

Riblje brašno je bogato proteinima, ali zbog visoke cene se koristi u obrocima za prasad oko 8% dok se mesno brašno koristi u ishrani starijih svinja oko 5%. Mesno koštano brašno se koristi u ishrani starijih kategorija svinja od 2 do 5%. Krvno brašno se u smešama za prasad može upotrebljavati do 2%, a u smešama za svinje do 5%.

Nedostatak makroelemenata u obrocima svinja koriguje se dodavanjem posebnih hraniva pa tako stočna so koriguje nedostatak natrijuma i hlora i koristi se od 0,5 do 1%, stočna kreda koriguje nedostatak kalcijuma i koristi se 0,5% dok koštano brašno predstavlja dopunski izvor kalcijuma i fosfora i koristi se od 0,1 do 1%.

Koje je vaše mišljenje o našim savetima za ishranu svinja, šta biste vi uradili bolje ili drugačije? Koja kombinacija vam je davala najbolje rezultate?

Povezani članci

mm

Tanja Sarić

Tanja Sarić, doktorant Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Svoju kreativnost usmerava ka poboljšanju ruralnog razvoja.

Comments
  • Ekstra ste,edukativni,savjetodavni,informativni,sve na jednom mjestu,naša farma

  • Ja svoje svinje hranim pomijama imam ugovor sa studenskim domom tako da imam redovno mogu reći kvalitetnu ishranu jer nemam problema kao prije što sam imao pogotovo sa krmačama imao sam mrtvih i mumificirani fetusa sad toga nema stim kad se oprasi krmača pojačam ishranu koncetratom zbog prasadi da imaju dovolno mlijeka tako isto praasad kad odvajam naučeni su na koncentrat i na pomije dok su sa majkom počmu jest pomije tako da nemam problema sa proljevom kao prije jer im se organizam privikao dok su sa majkom bili

  • Meni se najbolje pokazalo kad sam mešao sojinu pogaču , premiks i prekrupa. 20% proteina za prasice do 25 kg ,16% proteina do 60 kg i 15 % proteina do kraja tova. Moram reći da je premiks Patentov i da im stavljam Minazel i Acid zakiseljivač.

  • Ječam možete slobodno koristiti bez ograničenja, izuzev prasadi, gde ne bi trebalo više od 25%. Sve skandinavske zemlje baziraju ishranu svinja na jecmu.

  • Koji su pecepti naj bolji za prasad do 25 kg i koji preko do 120kg

  • Postovani,
    Interesuje me Vase misljenje o sledecem sistemu ishrane do 30 kg:
    50 kg kukuruza, 27 kg psenice, 10 kg jecam, 10 kg sojinog brasna, 3 kg premiksa patent co.
    Unapred zahvalan

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *