//banners section

„Konji imaju osećanja i ponekad razumeju mnogo više nego što mislimo. Ako smo prema njima pažljivi i brižni, zauvek će nam ostati istinski i verni prijatelji“ – još ako naučite da pričate sa njima, očekuje vas savršeno prijateljstvo.

I konji komuniciraju, zar ne?

U novoj studiji naučnika iz Norveške, utvrđeno je da konji mogu da komuniciraju, tačnije rečeno je da mogu da iznesu svoje mišljenje. Studija je sprovedena nad 23 konja različitih rasa, koji su učeni kako da izaberu odgovarajuće ćebe, dodirivanjem jednog od tri simbola postavljena na tabli.

Priča sa konjima Farmia dečak

Konji su prvo trenirani da priđu tabli okačenoj na ogradi i dodirnu je njuškom. Zatim su učeni da ukažu na razliku među simbolima, horizontalna linija je pokazivala da žele da im se – stavi ćebe, vertikalna linija – da ima se skine ćebe i prazan simbol (bez simbola) – bez promene. U sledećem koraku konji su naučili da povežu aktivnost sa simbolom na tabli. Do kraja treninga konji su uspevali da nauče da signaliziraju da li im je suviše hladno ili previše toplo, odlaskom do odgovarajućeg simbola na tabli, pokazivali su da li žele da im se stavi ćebe ili da im se skine.

Konji su zahtevali ćebe u skladu sa vremenom, kada je bilo hladno i kišovito tražili su ćebe, a kada je bilo toplo nisu ga tražili. Ovo pokazuje da konji donose odluku na osnovu svojih potreba, a ne na osnovu potreba svog trenera.

Ceo proces je sproveden tokom dve nedelje, sa trajanjem treninga od 10 do 15 minuta na dnevnom nivou. Do kraja istraživanja i treninga konji su koristili simbole sa stoprocentnom tačnošću. Kada jednom shvate sistem simbola neće im biti više potrebne šargarepe ili kocke šećera kao nagrade za dobro izveden „trik“. Ovo je istinska komunikacija čoveka sa konjem.

Naučnici se nadaju će i drugi istraživači koristiti njihov način rada, kako bi konjima postavili i mnoga druga pitanja. Takođe smatraju da će svaki vlasnik konja, primenjivanjem ove metode simbola moći da bolje komunicira sa njim.

Imamo i primer u Srbiji gde jedan mladić naizgled može da priča sa konjima.

Konja upoznajemo onda kada upoznamo i njegov „jezik”

Tokom ove godine, istraživači iz Velike Britaniju takođe su izneli da su konji u stanju da naprave razliku između srećnih i ljutih ljudskih izraza lica. Sledeći koraci naučnika će biti utvrđivanje drugih pristupa u komunikaciji sa konjima, kako bi se omogućilo konjima da bolje shvate ljudsko ponašanje, i obrnuto.

Međutim konji ipak komuniciraju na svoj način, pokretima tela, svojim instinktivnim ponašanjem i ponašanjem koje su stekli družeći se i živeći sa čovekom.

Evo male pomoći, ranije smo pisali o rečniku u konjarstvu, a sada ide kratki „konjsko-srpski rečnik“.

  1. Agresivnost, pretnja – visoko podignut i ispružen vrat, oštro njištanje, propinjanje ili ritanje, nervozno mahanje repom.
  2. Uzbuđenje – napred okrenute uši, visoko podignuta glava, oči širom otvorene toliko da se vidi beonjača, podignut rep, uzrujano njištanje.
  3. Bes – napred pružena glava, podignuta usna, uši spuštene unazad, uzbuđeno tapkanje nogama, kruženje repom, ritanje zadnjom nogom.
  4. Bol – grebanje tla prednjom nogom, nakostrešena dlaka, uznemirenost, znojenje, njištanje, kad kod legne i grčevito se valja u slučaju kolike (jak abdominalni bol, uglavnom je u pitanju oboljenje digestivnog trakta).
  5. Zadovoljstvo – miran položaj glav, tela, mirno ponašanje, druželjubiv pogled, mirno mahanje repom.

Pogledajte jedan video klip na ovu temu:

A sada krenite do svog konja na čašicu razgovora, ali ne zaboravite ipak neku šargarepu ili jabuku, pa idete u goste, red je!

Ceca Stankovic Avakumovic

Svetlana veruje da vreme poljoprivrede tek dolazi i pravi je zaljubljenik u selo.

Comments
  • Ako ste u mogućnosti da pustite video Monty Robertsa bilo bi sjajno.Konjski jezik je equs i nije tako jednostavan…pozzz

  • Jako lepo i informativno,stose tice Konja,samo se potkrala jedna mala greska iz skolske veterine?
    Naime najintelegentnija zivotinja medu kopitarima je Magarac jedini je gde moze preziveti gde ni jedna druga zivotinja kao sto nam je poznato svaka jedinica ima koncetrat koji se mora razrediti prije upotrebe kako su rekli engleski biolozi pre 20.g magareci probavni sistem dozvoljava jedino i travke Koje su retke ili isuvise jake da ga odrzi svugde u zivotu/sada mi je jasno sto me ucitelj zvao kadje ljut (magarce jedan)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *