//banners section

Malo se zna da je nakon Drugog svetskog rata doneta uredba kojom se zabranjuje držanje koza jer su se smatrale štetnim životinjama, odnosno glavnim uništivačima šuma. Neznanje je glavni krivac što se tada broj koza rapidno smanjio i do današnjeg dana nema ih u onom broju koliko ih je bilo u posleratnoj Srbiji.

Danas je ponovo kozarstvo u Srbiji u punom uzletu. Uzgajivači su spremni da uče i da se posvete ovoj stočarskoj grani, a sledeći redovi otkrivaju šta je ono na šta bi posebno trebalo da obrate pažnju kako bi u tom poslu bili što uspešniji.

Reč, dve o kozama

kako uspeti u kozarstvu kasmirska koza
Kašmirska koza

Koze su veoma zastupljene u zemljama sa ekstezivnom poljoprivrednom proizvodnjom, ali sve više stiču popularnost i u bogatijim zemljama, najviše zbog netolerantnosti pojedinih ljudi na kravlje mleko. U odnosu na sopstvenu težinu, koza daje više mleka nego bilo koja druga životinja — čak do 3 litre dnevno.

Najznačajnije i najzastupljenije rase domaćih koza na našim područjima su Alpska (poreklom iz francuskog dela Alpa) i Sanska koza (poreklom iz Švajcarske). Treba spomenuti i Domaću balkansku rogatu kozu – nje najviše ima u brdovitim i kršnim delovima Bosne i Hercegovine.

Kozje mleko je zdravije od kravljeg i lakše se vari. Od njega se može praviti i kozji sir, naravno.

Meso se takođe koristi u ishrani, iako nije cenjeno kao kravlje ili ovčije. Od rasa koje se gaje prvenstveno zbog mesa, poznata je Burska koza.

Od kozje kože se prave veoma meke i udobne rukavice. Ponegde se i krzno (kostret) od pojedinih vrsta koristi za proizvodnju odevnih predmeta.

Neke rase (angorska i kašmirska koza) se gaje zbog svoje kvalitetne dlake, koja se šiša kao kod ovaca.

Uloga ishrane u uspešnom uzgajanju koza

kako uspeti u kozarstvu ishrana

Ishrana koza, naročito visokoproizvodnih, danas za naše odgajivače predstavlja veoma aktuelan problem, a razlog za to je nedovoljno poznavanje njihovih potreba za hranljivim materijama za ostvarenje visoke proizvodnje.

Koze su preživari, tako da posebnu pažnju treba obratiti prilikom pripremanja hrane, odnosno na gruba kabasta hraniva i njihov kvalitet. Potrebno je pripremiti hraniva sa velikim procentom celuloze, dok se u manjim količinama daju dopunski obroci.

Tako kozi koja proizvodi 1 litar mleka dnevno, treba obezbediti oko 7 kg zelene mase uz dodatak 400 gr koncentrata, dok se za proizvodnju 2 kg mleka potrebe povećavaju na 10 – 12 kg zelene mase i 200 gr koncentrata dnevno. Kod visoko mlečnih grla koza dnevna količina zelene mase u obroku može iznositi i do 15kg.

Domaće primitivne i niskoproduktivne rase koza svoju ishranu mogu da podmire brstom i pašom i na oskudnijim pašnjacima. Međutim, ako se radi o ozbiljnijoj proizvodnji u kojoj su uključene oplemenjene rase onda se pribegava pripremanju i korišćenju sveže zelene i konzervirane hrane, korenasto – krtolastim i koncentrovanim hranivima u ishrani koza.

Koze su pravi gurmani, vole česte promene u ishrani, pa je potrebno da se dnevni obroci sastoje od raznovrsnih hraniva, i na taj način se može kod njih održati dobar apetit i visoka proizvodnja. Kada u obroku nema paše, onda one u ishrani mogu koristiti silažu, sočna hraniva (repe) i dr.

Odabir koze za priplod

Pri izboru koza za priplod, na prvom mestu, treba obratiti pažnju na njihovo zdravstveno stanje.

Telesna razvijenost koza bitno utiče na zdravlje, te je stoga ocena eksterijera od posebnog značaja kada se radi o izboru grla za priplod.
Dobro razvijena i mlečna koza ima finu glavu, miran izraz, sjajne i blage oči, uspravne uši, dug i tanak vrat, čvrst skelet i dobro razvijeno telo. Telo mlečnih koza treba da je dobro razvijeno, grudni koš širok, a rebra duga i dobro zaobljena, plećke dobro povezane uz telo i da ne štrče.

Značajnu pažnju treba obratiti i na noge. One treba da su čvrste, a da papci dobro priležu uz zemlju. Pažnju treba obratiti i na vime koza. Po pravilu, ono treba da je ovalno, loptastog oblika, dobro razvijeno, sa krivudavim mlečnim venama.

Kako čuvati koze?

kako uspeti u kozarstvu smestaj

Koze treba držati u odgovarajućoj prostoriji koja ih štiti od promaje (jakih vazdušnih struja i vetra). Objekat građen sa tri strane može da odgovara ukoliko je dubok i štiti koze od kiše. Idealan prostor za čuvanje koza ne sme biti hermetički zatvoren.

Neophodno je onemogućiti ulazak pasa i divljih životinja u smeštajni prostor za koze. Hranu za koze treba čuvati u posudama zaštićenim od glodara. Postolje za seno treba da bude odignuto od zemlje, onemogućujući jarićima da se penju na njega. Seno ne sme da dodiruje tlo, u tu svrhu može biti postavljeno na slamaricu, najlon ili drvenu podlogu. Ukoliko je blizu tla duže vremena, može se ubuđati. Koze se moraju napajati iz čistih kofa ili pojilica, budući da koze odbijaju da piju prljavu vodu ili vodu uz prljave kofe.

Obezbeđenje odgovarajuće klime predstavlja jedan od preduslova za uspešnu i visoku proizvodnju koza.

Idealna temperatura za koze kreće se od 10 do 15 stepeni. Što se tiče jarića, najpovoljnija temperatura je od 15 do 18 stepeni, a ne sme da bude ispod 12 stepeni.
Takođe, treba izbegavati da u staji dođe do porasta temperature (preko 27 stepeni), jer i tada ona nepovoljno deluje, kako na zdravlje koza tako i na smanjenje njihove proizvodnje.

Zdravlje koze

Uzgajivači bi trebalo posebnu pažnju da obrate na zdravlje i negu koza, kako bi pospešili i unapredili proizvodnju. Nega koza je izuzetno odgovoran posao koji traje 365 dana u godini. Prvo što bi trebalo da se zna je da koze ne vole samoću, pa je potrebno držati bar dve koze.

kako uspeti u kozarstvu izgled

Svaki uzgajivač koza bi trebalo da angažuje veterinara. Neophodno je da većina koza godišnje primi vakcinu protiv tetanusa i ekstrotoksemije, mada svako područje ima svoje zahteve. Mladunčad u oblastima sa nedostatkom selena obično dobijaju Bo–se injekcije.

Koze takođe treba redovno kontrolisati radi otkrivanja eventualnog prisustva unutrašnjih parazita (glista).

Gde se prave greške?

Iskusni uzgajivači imaju jednu važnu poruku za sve one koji žele da počnu da se bave kozarstvom. Naime, iako je obezbedjena dobra hrana i smeštaj, najčešća greška kod početnika je broj koza.
Savet je da se krene od malog broja – 2, 3 koze za početak. Najveći problem sa velikim brojem koza dolazi kada je jarenje u pitanju. Koze se jare u isto vreme, a kada na svet dodju jarići, mora se voditi računa da li sisaju. Prvo mleko, kolostrum, od izuzetne je važnosti za jariće. Moraju se kontrolisati vime koze, pojačati ishrana. Sve to iziskuje mnogo vremena i da ne bi došlo do gubitaka, bolje je da ih bude manje.

Takođe, treba biti vrlo obazriv kod nabavke koza. Savet je da se kupuju samo mlada grla, rasa sanska ili alpska. Sanska je nešto osetljivija, alpska se bolje prilagodila ovim uslovima. Treba uzimati sa proverenih farmi, gde su koze pod kontrolom produktivnosti, da vidimo šta uzimamo, kakvi su mu roditelji.

Lepa priča i u Srbiji

kako uspeti u kozarstvu srbija

Iako naša zemlja još uvek ne koristi sve svoje potencijale za uzgoj koza, postoje uzgajivači koji su vrlo uspešni u svom poslu i njihove farme zadovoljavaju sve evropske standarde.

Takav je slučaj i sa Jelenom Marić, koja je zaslužila svu medijsku pažnju. Ona je, nakon završenog Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pokrenula sopstvenu farmu koza „Carpe Diem“ u Srbobranu, čije se mleko prerađuje na tradicionalan način. Od proizvoda nude pasterizovano kozje mleko, kozji feta sir, punomasni sir, koziju surutku.

U Bačkim Vinogradima, Miroslav Gabrić ima farmu koza i ovaca koja je jedna od najvećih na Balkanu. Sertfikovana je za organsku proizvodnju. Farma koza postoji svega nešto više od godinu dana i ima 900 grla, čiste Alpina rase, uvezene iz Francuske.

Ovo su samo neki od primera uspešnog kozarstva u Srbiji. Postoji još nekolicina manjih farmi čija se ekspanzija očekuje u narednim godinama. Poslednjih godina sve više raste svest o pozitivnom uticaju kozjih prozvoda na zdravlje ljudi. Verujemo da će broj uzgajivača koza rasti srazmerno tome.

Povezani članci

Ivana Jurišin

Profesorka srpske književnosti, zaljubljenik u pisanje, čitanje i saznavanje novih stvari i apsolutni obožavalac životinja.

Komentari
  • Molim vas da u nekom od sledećih članaka korigujete: …čak do 3litra mleka dnevno. To je sada u ozbiljnom kozarstvu neka donja granica, sa nekom starijom genetikom. Današnja ozbiljna litraža se kreće između 5 i 9 litara kod nas, dok je to u svetu i do 12-3litara. Što se tiče temperature i tu mala korekcija. 10c je već kad je „pad“ izuzetan. Po mogućnosti nikako ispod 15-18c. Kao što ste lepo napisali da se isti „pad“ događa iznad27-28c i više. Za tek ojarenu jarad po mogućstvu nikako ispod 21c a kasnije ispod 15c. Sve isop toga u prve dve nedelje je jako opasno i problematično, dok ne uspostave sopstvenu termoregulaciju. Ako se to ne uradi u prvim danima se kolostrum „pogrešno“ usmerava na T i iskorišćava se pravilno. Onda lančano, remeti se metabolizam i nepotrebni problemi su tu. Kabasta hrana na tlo ide, ali nikako na plastiku. To je izuzetan „plastenik“ za razvoj mikoza sa jako pogubnim posledicama. Sa poštovanjem Ilija

    • Svaka čast Ilija, hvala vam na ovako opširnom komentaru i korigovanju naših navoda! Uvek pomaže da čujemo savete kozara sa iskustvom.

  • Hvala i vama na prostoru. Sve što znam podeliću sa vama nesebično. Izuzetno mi je drago da ovako nešto korisno postoji i bori se za naše stočarstvo. Pratim vaš rad i stvarno je izuzetno pozitivan, edukativan i pristupačan svima. Sa željama da i dalje ovako radite na korist svih nas, pozdravljam vas. Vaš Ilija

  • Zelim da stupid u kontskt sa nekim I’d uepesnih farmera grading far my u Istri I trazimo partner a.
    Pox. M. Jevtovic 0644734564

  • Kodnas u Niš je velika potražnja za sve vrste kozjih proizvoda. Zato što nemamo organizovanu odgajivačku proizvodnju, ve su odgajivači prepušteni sami sebi. Ako me razumete, ljudi koji rade u poljoprivrednom sektoru (rade) iz kancelarije, već treba da izađu na teren evidentirati svakog uzgajivača i usmeriti u uspeh i tn prezentovati dosta mladi ljudi uključilobise u ovaj sektor. Pozdrav ovo je moj predlog vi to sagledajte

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *