//banners section

Karakačanska ili crna vlaška ovca pripada autohotnom soju pramenke. Predstavlja jednu od najprimitivnijih ovaca na prostoru jugoistočne Evrope i smatra se najbližim srodnikom muflona. Spada u rizično ugrožene vrste, skoro izumrle.

Nastala je viševekovnom selekcijom ovaca koje su čuvali grčko nomadsko pleme Karakačani, koji su je i doveli na prostore Balkana (Bugarske, Makedonije, jugoistočne Srbije – Stara planina), na našim prostorima su poznati kao Ašani i Vlasi.

Izgled Karakačanske ovce

karakačanski ovan

Ova rasa je crne boje, u retkim slučajevima može biti bela ili mrka. Izuzetno otporna na vremenske uslove, jake je konstitucije, nogu srednje visnine, sa malim i čvrstim papcima, kratkog repa. Vrat je srednje dužine i mišićav. Runo je tamnomrke boje koje prelazi u svetliju boju sa starošću ovce. Lice je obraslo sjajnom i crnom dlakom. Na čelu ima pramen bele boje, koji formira specifičnu “ćubu”, što je karakteristično za karakačansku ovcu.

Ovce su dobro obrasle veoma grubom vunom te je i vime često sakriveno u vuni, dok su glava i noge prekrivene kratkom crnom dlakom. Ovnovi uglavnom imaju rogove koji su snažni u osnovi, poprečno izbrazdani i formiraju spiralni oblik.

Težina odraslih ovaca je oko 33kg, a ovnova oko 44kg, mada prema nekim izvorima, ovce imaju težinu između 23 – 40kg. Visina grebena kod ovaca je do 55cm, a kod ovnova oko 61cm.

Karakačanske ovce ulaze u priplod u uzrastu od 17 do 18 meseci. Masa jagnjadi je u proseku oko 2,6kg.

Proizvodne karakteristike

Za karakačansku ovcu se može reći da ima kombinovane proizvodne osobine, ali skromne. Najpoznatije su po mleku, tačnije po karakačanskom kačkavalju, čiji su način proizvodnje upravo karakačani doneli staroplaninskim stočarima. U periodu laktacije koja traje od 20. maja do 1. septembra, prinos mleka je od 24 do 26 litara po ovci, što je oko 50 litara godišnje. Međutim zabeleženi su slučajevi u Bugarskoj i od 150 litara godišnje.

Što se vune tiče, karakačanska ovca spada među pramenke sa najgrubljom vunom, prosečne finoće vlakana, prinosa od 2,1kg kod ovaca i 2,6kg kod ovnova.

Meso im je izuzetno kvalitetno, visoko rangirano, do samog nivo srnetine.

Kako je Karakačanska ovca spašena od zaborava

karakačanska crna vlaška ovca stado

Ova rasa je do pre deset godina skoro nestala sa naših prostora, kako se verovalo do 2005 godine. Međutim, sasvim slučajno su aktivisti prirodnjačkog društva “Natura Balkanika” i veterinar Sergeja Ivanov, otkrili stado na planini Čemernik, u selu Mlačište.

Stado od 25 grla se nalazilo u porodici dve starice, sestara Mitrović, koje su uspele da sačuvaju izvorni tip karakačanske ovce u Srbiji, zahvaljujući izolovanost sela, kao i njihovoj volji da ispoštuju amanet svojih roditelja. Prema “predanju” stado je njihov deda kupio od Karakačana početkom prošlog veka. Stado spava pod vedrim nebom, slabo zaštićeno od vetra, snega i kiše, baš kao što je to vekovima i bio običaj, što delimično i ne čudi imajući u vidu nomadsko poreklo ove možemo slobodno reći, retke rase.

Nomadski način života je od karakačanske ovce stvorio najžilaviju pramenku, odličnog nagona za samoodržanje, veoma otpornu na parazitske i infektivne bolesti, čvrstih papaka, naviknutu na skormne i ne retko loše uslove držanja, kao i na ekstremne vremenske uslove.

Ima li nade za Karakačansku ovcu?

Ono što je na trenutak vratilo nadu za opstanak ove specifične vrste, je činjenica da je 2006. godine ova ovca uvrštena u državni program očuvanja i održivog korišćenja genetičkih resursa domaćih životinja. Formirana su jos dva stada u podnožju Stare planine, a drugo u okolini Bosilegrada.

Međutim ovaj program održanja je prekinut, ali ipak, uprkos nedostatku sredstava, interes za održanjem ove tradicionalne rase, nije opao. Danas se karakačanska ovca nalazi i na listi za očuvanje vrsta koje podstiče Ministarstvo poljoprivrede.

Izdržljiva, jaka, otporna na bolesti, prilagođava se teškim vremenskim uslovima i da se ne ponavljamo, jer ako svoj maksimum daje u teškim uslovima, kakve tek rezultate može da pruži u adekvatnim uslovima.

A možda onda ne bi bila ono što sada jeste, prava gorštak ovca. Procenite sami isplativost i podelite sa nama svoje mišljenje u komentarima.

Povezani članci

mm

Ceca Stankovic Avakumovic

Svetlana veruje da vreme poljoprivrede tek dolazi i pravi je zaljubljenik u selo.

Comments
  • Pošto Kinezi uvoze, odnosno počinju da uvoze jagnjetinu uzgajanu u Srbiji, eto dobre prilike da se upravo posveti pažnja ovoj rasi ovaca. Subvencije bi bile veće nego uobičajene i jedno tri godine bi samo stimulisao njeno brojčano jačanje. Tek četvrte godine bih otpočeo i njihovu preradu za izvoz. Za tri godine bi se mogla stvoriti neka brojka, od kojih bi polovinu prodavao a polovinu ostavljao.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *