//banners section

Klasična kuga svinja ubraja se u veoma kontagiozna virusna oboljenja svinja svih kategorija, a često je i smrtonosna. Protiče u akutnom, subakutnom ili hroničnom toku u zavisnosti od mnogih faktora. Bolest se javlja u celom svetu, a njeno prijavljivanje obavezno je po zakonu.

Prouzrokovana virusom koji pripada familiji Flaviviridae i rodu Pestivirus, klasična kuga svinja može mesecima da se održi u mesu, mesnim prerađevinama i mesnom otpadu. U svinjskom mesu koje se drži na +4⁰C, virus može da preživi od 3 do 6 meseci, dok u suvom mesu koje se drži na sobnoj temperaturi, te u sasušenoj krvi nakon klanja može preživeti i više od 10 meseci. U spoljašnjoj sredini ovaj virus nije otporan i propada za nekoliko dana.

Izvor zaraze mogu biti tipično i atipično obolele životinje, životinje u fazi inkubacije, bolesti kao i prebolele životinje. Leševi životinja čije je uginuće prouzrokovala klasična kuga svinja, meso, otpadne vode, kao i kontaminirani pribor takođe predstavljaju izvore zaraze. Virus se izlučuje iz svih sekreta i ekskreta u periodu od 6 do 7 dana nakon infekcije i ostaje infektivan od 7 do 10 dana, a nekad i duže u spoljašnjoj sredini. Zabeleženo je i širenje između objekata ventilacionim sistemima.

Zdrave životinje najčešće se zaraze preko sekreta iz nosa i usta, sekreta iz očiju i preko mokraće koja sadrži viruse. Glodari, psi, ptice ali i ljudi, mehanički su vektori u prenošenju uzročnika u nezaražene zapate. Ishrana nekuvanim pomijama ili nedovoljno kuvanim jedan je od važnih prenosa infekcije. Životinje se najčešće inficiraju unošenjem uzročnika kroz usta.

Klinička slika

Period od inficiranja do pojave kliničkih simptoma iznosi 2 do 14 dana.

Akutni tok počinje nespecifičnim simptomima koji podrazumevaju smanjenje apetita i fizičke aktivnosti. Temperatura raste i do 42,2⁰C, a sa povišenjem temperature javlja se i crvenilo po koži. Obolele životinje leže u gomilama oslonjene jedna na drugu. Često se oslanjaju na kolene zglobove. Prisutan je iscedak iz očiju i konjuktivitis, povraćanje, zatvor pa obilna dijareja. Kako klasična kuga svinja napreduje životinje gube kondiciju, mršave, imaju ukočen hod i slabost zadnjih ekstremiteta koja dovodi do paralize.

Hemoragije po koži lokalizovane su na ušnim školjkama, abdomenu i unutrašnjim stranama butina. To su zapravo krvarenja koja se ne povlače na pritisak prstima kao kod bolesti crvenog vetra svinja. U kasnijim stadijumima pojavljuju se cijanoze tj. modro prebojavanje na terminalnim delovima tela.

klinička slika kod klasične kuge svinja

U hroničnom toku opisane su tri faze. Hronično obolele svinje mogu da žive i do tri meseca pre nego što uginu.

Prva faza hroničnog toka karakteriše se opštim infektivnim sindromom (slabost, smanjenje apetita i fizičke aktivnosti, temperatura), druga poboljšanjem opšteg stanja životinje, a treću karakteriše povratak kliničkih simptoma i uginuće. Kada se virusom klasične kuge inficiraju gravidne krmače, doći će do pobačaja ili uginuća po rođenju ili pak rađanja mrtve ili slabo vitalne prasadi, a može doći i do rađanja skriveno inficirane, naizgled zdrave prasadi.

Koje se promene mogu uočiti pri obdukciji?

Osnovni nalaz je prisustvo krvarenja u koži i unutrašnjim organima. Limfni čvorovi su uvećani i na preseku mramorisani, a po svim organima se javljaju krvarenja uključujući kožu, potkožno tkivo, ždrelo, mokraćnu bešiku, bubrege, seroze, sluzokože.

Prvo se javljaju nekroze po tonzilama, a zatim submandibularni i faringealni limfni čvorovi postaju otečeni i sa krvarenjima. U telesnim dupljama se nakuplja tečnost boje slame. Infarkti na slezini nisu redovna pojava, ali ako se nađu siguran su znak da je u pitanju klasična kuga svinja. Akutno zapaljenje mozga je uobičajen kod svinja uginulih od klasične kuge. Nekroze i ulceracije u formi butona mogu da se nađu u sluzokoži creva, a posebno u cekumu i kolonu.

promene na svinjama kod klasične kuge

Na terenu se može postaviti samo sumnja na oboljenje. U postavljanju dijagnoze može pomoći epizootiološka anamneza ukoliko se zna da su svinje hranjene nekuvanim pomijama. Ukoliko ima uginulih životinja, potrebno je uraditi obdukciju 4 do 5 svinja.

Kada nastupi klasična kuga svinja, nema specifične terapije, a obavezno je klanje i neškodljivo uklanjanje leševa, hrane, prostirke. U zemljama koje su slobodne od bolesti, ili je iskorenjivanje u toku, vakcinacija je zabranjena.

Kod nas se sprovodi vakcinacija živom vakcinom od Kina soja (C) koja daje solidan, dugotrajan imunitet.

Related Post

TOPICS: Bolesti

Ana Simić

Ana Simić je doktor veterinarske medicine, a donosi vredne savete u vezi sa prevencijom i kontrolom bolesti domaćih životinja.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *