//banners section

Kolubarsko goveče ili kolubarac bilo je rasprostranjeno u severnom delu kneževine, a kasnije kraljevine Srbije još pre nastanka Kraljevine SHS, a kasnije Jugoslavije. To znači da je ova vrsta goveda gajena u oblasti gornjeg toka reke Kolubare, kolubarskom basenu i u Mačvi. Danas se ne zna koliko grla ovih goveda ima u Srbiji, poslednji podatak toga tipa koji je ostao zabeležen jeste da je 1993. godine izbrojano ne sa velikom preciznošću samo 100 grla.

Poreklo

Smatra se da je nastalo ukrštanjem buše i podolskog govečeta i spada u grupu primigenih goveda. To znači da su zapravo dve osnovne srpske autohtone rase buša i podolsko goveče. Zanimljivo je da u cilju povećanja proizvodnje mleka i mesa u Srbiji su u 20. veku sprovođene su odgovarajuće odgajivačko-selekcijske mere. Tako je davana prednost produktivnijim rasama, kao i pojedinim familijama i linijama unutar njih.

Pošto nisu spadala u visokoproduktivna goveda, to je dovelo skoro do izumiranja buše, podolskog i kolubarskog govečeta. Izumiranja autohtonih vrsta i njihovih primigenih potomaka (kao što je slučaj sa kolubarskim govečetom) nije retka pojava, jer sa porastom broja stanovnika, u svetu i kod nas se javljala potreba za gajenjem visokoproduktivnih životinjskih rasa, kako bi se obezbedila dovoljna količina hrane.

Zanimljivo je da, 2010. godine kada je Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede donelo Pravilnik o listi autohtonih i ugroženih autohtonih rasa domaćih životinja, da su se na njoj našli buša, podolsko goveče i bivo, ali da je kao autohtona vrsta iliti ugrožena vrsta domaće životinje u Srbiji kolubarsko goveče preskočeno.

U području Mačve, doline reke Kolubare i Kolubarskog basena, goveče o kome govorimo korišćeno je za rad, uglavnom vuču dok su starije jedinke ostavljane i za tov.

Eksterijer i proizvodne karakteristike

kolubarac stara slika

Kolubarsko goveče je nešto sitnije od podolskog govečeta, a prosečna visina grebena mu je 125 cm. Krave su teške između 350 do 380 kg, dok bikovi mogu biti teški od 600 do 750 kg. Imaju kratku sivu dlaku, a opisuju ih i kao sive ili prljavo sive. Usta, vrhovi rogova i paci su tamni, dok su rogovi povijeni i veliki pa mogu dostizati dužinu i od jednog metra svaki. Rasa je kasnostasna, što znači da krave kasnije nego kod drugih vrsta dospevaju u stadijum zrelosti i bivaju spremne za parenje. Inače tele kolubarskog govečeta može da teži od 20 do 25 kg.

Razlog zbog koga su se nabavljali uglavnom volovi i bikovi koji su korišćeni za tov i vuču je i taj što je mlečnost krava u laktaciji ove vrste dostiže najviše 800 litara, što je manje od drugih rasa koje su u Srbiju počele da se uvoze iz Švajcarske i Francuske još od druge polovine 19. veka.

Kolubarsko goveče je veoma izdržljivo i otporno na bolesti, zbog čega se i gajilo u veoma ekstenzivnim uslovima sa slabom ishranom. Iako je ova vrsta kasnostasna, ona se odlikuje dobrom plodnošću i otpornošću na klimatske nepogode i bolesti.

Od kada je počela da se razvija svest o organskoj proizvodnji, autohtone rase, pa i golubarsko goveče mogu imati vrlo bitnu ulogu u govedarstvu, jer su adaptirani na lošije uslove držanja i ishrane, kakvi uglavnom jesu u ruralnim sredinama pogodnim za pokretanje organske proizvodnje tradicionalnih proizvoda od mleka i mesa.

Takođe, vrlo su otporne na razne bolesti, pa gajenje ovog govečeta itekako ima smisla, jer ne podrazumeva upotrebu lekova u preventivi i terapiji većine bolesti koje se javljaju kod visoko produktivnih rasa goveda u mleku i mesu, a to je zapravo i suština organske proizvodnje mleka, mesa i đubriva.

Marina Radičević

Marina Radičević završila je istoriju na Filozofskom fakultetu. Među temama od društvene važnosti koje aktivno proučava nalazi se i stočarstvo.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *