//banners section

Među pogodnostima koje donosi mehanizovana muža naročito se ističu povećanje produktivnosti, te očuvanje zdravlja vimena, kao i održavanje kvaliteta mleka u pogledu bakterijsko-hemijske ispravnosti.

Mašine za mužu trebalo bi da budu visokog kvaliteta, pa je pri izboru odgovarajućeg aparata poželjno imati više činilaca na umu. Na primer, od najvećeg je značaja da se odabere sistem za mužu koji u tehnološkom smislu ispunjava sve uslove, a koji je isto vreme i praktičan. Muzilice bi trebalo da budu jednostavne za rukovanje i održavanje. Naposletku, muzilice bi trebalo da omoguće kontrolu muže, kao i da obezbede visok kvalitet mleka.

Odabir mašine za mužu izvršite na osnovu kapaciteta vaše farme. Na sistem muže koji će se primenjivati ponajviše utiče način držanja kao i broj grla. Planirate proširenje vaše farme? Imajte i ove planove u vidu kada budete birali muzilicu i tako ćete izbeći dodatne troškove.

Da bi muzni sistem pravilno funkcionisao potrebno je da uložite vreme u njihovu stručnu instalaciju. Svaki muzni uređaj trebalo bi da bude podešen tako da obezbedi brzo, bezbedno i potpuno izmuzavanje grla.

automatske muzilice

Kada je proizvodnja mleka kod ovaca u pitanju, da bi se omogućilo odgovarajuće lučenje mleka potreban je veći broj pulsacija aparata za mužu, između 60 i 180, nego kod krava gde se broj pulsacija kreće između 50 i 60 u minuti. Kod koza se broj pulsacija kreće između 45 do 90 u minutu, a najčešće iznosi 70.

Veoma je važna kontrola pravilne primene mašinske muže. Imajte na umu da preterani broj pulsacija može da izazove zapaljenje vimena, odnosno mastitis.

Takođe, važno je i da imate na umu da se kod muže krava na muznom aparatu nivo vakuma podešava na 50 kPa, dok je kod muže koza nešto niži od 36 do 44 kPa.

Koje sve vrste mašina za mužu postoje?

Prema načinu upotrebe mašine za mužu se mogu podeliti na pokretne, polupokretne i nepokretne.

Pokretni muzni sistemi namenjeni su prvenstveno za vezani sistem držanja krava, a čine ih sklopovi delova aparata smeštenih na pokretnoj platformi. Na ovaj način, čitav uređaj u objektu premešta se od krave do krave.

Pokretni uređaji namenjeni su manjim farmama, tj. onima na kojima je broj grla manji od 10. Prednost ovakvih uređaja je najpre niska nabavna cena, a zatim i jednostavna primena i održavanje.

Kante za mleko čija je zapremina od 15 do 20l u toku muže ostaju na pokretnoj platformi, a do vimena se razvlače creva za potpritisak i za mleko. Iako postoje dve vrste uređaja, sa klipnom i sa rotacionom pumpom, na savremenim pokretnim uređajima za mužu krava zastupljene su rotacione klipne pumpe.

Polupokretne mašine za mužu poseduju pogonski deo smešten u posebnu prostoriju u neposrednoj blizini staje, dok se u staju se instalira cev za potpritisak. Na cevi se na svaka 2,2 m nalaze priključci za muznu jedinicu, a muža se obavlja u kantu. Nakon završene muže kod svake krave kanta se iznosi van objekta.

Kako se mleko iz muznih kanti presipa u staji u tansportne kante, higijena je naročito važna. Takođe, tako što ćete pogonski deo izdvojiti od muzne jedinice umanjićete stres grla, a koji može nastati radom motora.

Vezanom sistemu držanja krava ponajviše pogoduju polupokretni muzni sistemi, a naročito kada je u pitanju muža do 20 krava.

Nepokretne mašine namenjene su većem broju krava. Ovi aparati slični su polupokretnim, ali se uz vod potpritiska u objekat instalira i mlekovod. U toku muže mleko dolazi u cev mlekovoda, a zatim u rashladne sisteme. Ovo povoljno utiče na higijensku ispravnost mleka.

Stacionarna, tj. fiksna izmuzišta pogodna su za slobodni sistem držanja krava. Ovakav tip muže takođe doprinosi boljoj produktivnosti, zatim brzoj i higijenski ispravnoj muži. Takođe vam pruža mogućnost kontrole muže, ali i kontrolu zdravstvenog stanja grla.

Postoji više tipova izmuzišta, tzv. tandem izmuzište, zatim paralelno izmuzište, a kod nas se prednost daje izmuzištu tipa riblja kost.

Razmišljate li o nabavci sistema za mužu na vašoj mlečnoj farmi? Da li ste imali priliku da se susretnete sa ovakvim načinom muže? Kakva su vaša iskustva?

Tanja Sarić

Tanja Sarić, doktorant Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Svoju kreativnost usmerava ka poboljšanju ruralnog razvoja.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *