//banners section

Ovčarstvo je veoma važna privredna grana u Srbiji. Naša zemlja obiluje travnatim padinama, pa zbog toga predstavlja idealnu sredinu za uzgoj ovaca. Ukupan broj ovaca na teritoriji naše zemlje iznosi oko milion i sedamsto hiljada, od kojih se oko 270 000 nalazi u Vojvodini, a preostalih 1 400 000 u južnoj i centralnoj Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku zlatiborska oblast prednjači po broju sa približno 240 000 ovaca. Iako se u Srbiji uzgaja ovako značajan broj ovaca, zanimljivo je da se samo dvadesetak hiljada nalazi na velikim farmama, dok se ostale nalaze u posedu privatnih gazdinstava.

Iako broj ovaca u Srbiji sa godinama raste, i država daje podsticaje odnosno subvencije za ovčare, broj onih koji se ovčarstvom bave stagnira. Razlog možda leži u tome što se ne isplati bavljenje ovim poslom “na malo”. Iskusni uzgajivači kažu da je stado od minimum 30 grla uslov za početak bavljenja ovčarstvom, a potrebno je obezbediti i podesan ovčarnik za držanje koji je vrlo važan preduslov za pravilan uzgoj ovaca jer utiče na zdravlje i proizvodnu sposobnost.

Zatvoreni ovčarnici moraju biti opremljeni komarnicima, jer komarci prenose bolest plavog jezika, koja je na našim prostorima odnela na stotine ovaca.  Za izgradnju ovakvog objekta potrebno je izdvojiti oko 1 000 evra, a dobra vest je da banke mogu da kreditiraju one koji žele da se bave ovim poslom, kao i da se uloženi novac može povratiti već u prvoj godini.

Kupovina i prodaja ovaca može se sa lakoćom obaviti na najbrže rastućoj internet stočnoj pijaci na Balkanu. Da biste postali uzgajivač ovaca, prvi koristan korak bio bi da posetite Farmiju, pročitate sve što jedan ovčar mora da zna i da se registrujete kako biste pronašli rasu ovaca koja vam odgovara.

Ishrana, rase i držanje ovaca

ishrana ovaca

Kada je reč o izboru rase potrebno je uzeti u obzir klimatske karakteristike kraja u kom se uzgajaju. Neke ovce dobro podnose niske i visoke temperature, takav primer je pramenka, domaća rasa koja se najčešće uzgaja kod nas.

Još jedna prednost bavljenja ovčarstvom je ta što ovce daju kvalitetne proizvode, a veoma su prigodljive različitim uslovima ishrane, i kod nas se najčešće uzgajaju ekstenzivno – u oskudnim uslovima na koje su domaće rase adaptirane. Zahvalne domaće rase su: Pirotska pramenka, Lipska pramenka, Krivovirska pramenka, Vlašićka pramenka i Svrljiška pramenka itd. Osnovnu hranu za ovce čini ispaša, ali jednako dobro mogu da koriste i grubu hranu.

Druge rase, obično one uvozne iz toplijih krajeva su veoma osetljive i teško će se adaptirati u hladnim i vlažnim područjima. Ukoliko se prilikom izbora ne vodi računa o karakteristikama rase, rezultat može biti loša proizvodnja mleka i nedovoljan razvoj podmlatka.

Postoji mnogo različitih rasa ovaca koje su nazive najčešće dobijale po mestu u kojem se uzgajaju: Sjenička ovca, Svrljiška, Šarplaninska, Pirotska, Krivovirska, Pivska, a sve su one zapravo različiti sojevi rase pramenke sa grubom vunom. Ipak u red najproduktivnijih spadaju Cigaja i Romanovska ovca koja daje najbolju proizvodnju mesa, mleka i vune i najviše se uzgaja na teritoriji Vojvodine, Baranje i Slavonije.

Tipove ovaca možemo razvrstati i po nameni za koju se uzgajaju. Tako se merino ovce najčešće uzgajaju za proizvodnju vune, a Il de fransVirtembergSafolk, Romni Marš i druge za proizvodnju mesa. Postoje i tipovi koji se uzgajaju prevashodno zbog proizvodnje mleka kao što su istočnofrizijska mlečna ovca i plevenska crnoglava, kao i tovne rase za proizvodnju vune.

držanje ovaca u Srbiji

Ovčarstvo u Srbiji držanje Ovčarstvo nam pruža tri korisna proizvoda (meso, mleko i vuna), a u Srbiji se najviše proizvodi meso od čega oko 70% čini jagnjeće. Proizvodnja ne zadovoljava potrebe naše zemlje, pa je izvoz jagnjećeg mesa vrlo mali. Boljom organizacijom unutar same ovčarske zajednice i kroz korišćenje podrške države, ova slika bi mogla u godinama koje dolaze da se bitno izmeni na bolje.

Povezani članci

mm

Farmia

Farmia je specijalizovani sajt za trgovinu domaćim životinjama, tj. stokom.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *