//banners section

Višnju i trešnju napadaju mnogi patogeni mikroorganizmi, ali je ekonomski najznačajnija bolest pegavost lista. Nažalost, sve komercijalo važne sorte su osetljive na pegavost lista trešnje i višnje. Javlja se u svim regionima gde se višnja i trešnja uzgajaju.

Ova bolest je prisutna u Evropi od 50-tih godina prošlog veka, a lokalni naziv za ovu bolest u voćnjaku je žuti list ili kožičavost.

Zašto je pegavost lista trešnje i višnje problem?

Pegavost lista trešnje i višnje je veoma opasna bolest jer tokom leta dovovi do opadanja lista što za posledicu može imati ponovno cvetanje ovih voćki u istoj sezoni kada nastupi zima. Tople i kišne godine su pogodne za širenje ove bolesti, pogotovu kišovito proleća.  Uzročnik pegavosti lista je gljivica Blumeriella jaapii koja uglavnom napada listove ređe peteljke lista i ploda.

Optimalna temperature za razvoj pegavosti lista trešnje i višnje je 13 stepeni i kako se temperature kreću prema nižoj ili višoj proces širenja se samo usporava ali se ne zaustavlja.

 

Kako pegavost lista praktično izgleda

peat_cherry_leaf_spot_01

Simptomi pegavosti lista trešnje i višnje su sledeći: sa gornje strane lista male, sitne crvenkasto-ljubičaste pege se javljaju prvo tokom maja ili početkom juna. Veličine su oko 1 mm. Broj pega se brzo povećava u slučaju povoljnih vremenskih uslova. Pege prvo nastaju uz rub lista, pa se kasnije šire prema sredini. Na naličju lista, na mestu gde su pege, formira se beličasta prevlaka od konidija patogena. Konidije omogućavaju dalje širenje bolesti. Kada se na listu nađe već broj pega, list gubi zelenu boju, postaje zut i opada čak i pre berbe. Rano opadanje lišća nepovoljo utiče na odpornost pupoljaka na niske temperature, prezimljavanje pupoljaka i donošeje plodova u nerednoj godini.

 

Ova gljivica prezimljava na opalom lišću i na granama.

images-1                  images

Mere zaštite

 

U mere zaštite spadaju sadnja otpornih sorti, uništavanje zaraženog opalog lišća i prskanje fungicidima. Veoma korisna mera je kupljenje i spaljivanje opalog lišća, ali je neophodno i primeniti fungicide nakon toga. Za suzbijanje pegavosti lista trešnje i višnje koriste se fungicidi na bazi mankozeba (Dithane, Mankogal), kao i fungicidi na bazi bakram a nakon berbe fungicide na bazi dodina (Agodin, Dodine-S-65)  hlortalonila (Bravo), prohloraza (Mirage 45- EC).

Višnja i trešnja se tretiraju nekim od ovih fungicida u vreme precvetavanja, a posle formiranja ploda. Sa prskanjem se kreće čim se pojave prvi znaci bolesti.  Vodeći računa o karenci fungicida jedno prskanje se vrši pre berbe i 2-3 prskanja nakon berbe. Najbolje je da se prskanje izvrši dan ili dva pre očekivanih padavina.

 

Preporuka za tretman po fazama:

Precvetavanje – Folicur 250 EW ili Signum

7-10 dana kasnije – Duofen ili Mankosav  80 WP

7-10 dana kasnije – zavisno od intenziteta Signum ili Mankosav  80 WP

Posle berbe – Everest ili Mankosav 80 WP

 

Redovno prskanje višnje ili trešnje u jesen ili rano proleće takođe će sprečiti pegavost lista.

Da li ste se susretali sa pegavošću lista trešnje i višenje u svome voćnjaku? Kako ste rešili problem?

 

Marija Jolić

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *