//banners section

Podolsko goveče je tipičan predstavnik primigenih goveda. Podolska rasa goveda ima dobro razvijene rogove, dugačke i do 1 metar. Nekada se ovo stepsko goveče gajilo u oblastima koje su se prostirale od ruskih stepa do Apeninskog poluostrva. Gubitak interesa za proizvodne odlike ove rase goveda, naročito u plodnim ravničarskim uslovima, kao što je Panonska nizija, dovelo je ovu rasu gotovo do istrebljenja. U cilju zaštite podolske rase preduzimaju se mere za njeno očuvanje, jer ona predstavlja značajan genetički resurs ovog podneblja.

Podolska rasa goveda je najtipičniji predstavnik radnog tipa goveda u Evropi. Sve do pre 100 godina podolska rasa je bila rasprostranjena svuda po Vojvodini i Slavoniji, tj. u rejonima izrazite poljoprivredne proizvodnje, dok je danas njegov rejon rasprostranjenosti sveden na jedan deo Banata, i to onaj oko Deliblatske peščare i na padine Fruške gore. Na bazi podolske rase stvorene su više novih rasa, kod nas najznačajnija je kolubarska rasa (izumrla), u Bugarskoj iskarska rasa, u Istri iskarska rasa, posavska rasa i druge.

Eksterijer i telesne dimenzije

Podolska goveda eksterijer i telesne dimenzije

Podolska rasa pripada spada u jednobojna goveda, sive boje, pri čemu je siva boja tamnija na vratu i trbuhu. Papci, rogovi i sluzokože su pigmentirani. Spada u krupne rase goveda, čija visina grbena krava iznosi 130-140 cm, bikova oko 150 cm. Telesna masa krava 500 i više kg, bikova 800-1000 i više kg.

Glava je srednje dužine i klinastog izgleda, tj. široka u čelu, a sužava se ka gubici. Dužina rogova dostiže i do 1 metar. Vrat je srednje dužine, slabo muskolozan, sa vrlo dobro razvijenim đerdanom. Grudi su dugačke, duboke i nedovoljno široke. Rebra se pružaju koso unazad i spljoštena su. Trbuh je usukan. Leđna linija je ravna, ali često se sreću grla sa istaknutim i oštrim grebenom, što je odlika radnih rasa goveda. Noge su visoke, čvrstih kostiju, suvih zglobova sa snažnim tetivama, jakim mišićima i pravilnim stavovima.

Proizvodne karakteristike

Podolac je kasnostasna rasa. Potpun porast krave dostižu tek posle 5 godina. Junice ulaze u priplod sa 2,5-3 godine, a bikovi sa 2,5. Mlečnost krava podolske rase je 700-1100 kg mleka sa 4{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} mlečne masti, što znači da je mlečnost tolika da se tele othrani. Laktacija obično traje 7-8 meseci. Kvalitet mesa podolca je loš, jer je meso kao i kod ostalih radnih rasa goveda suvo i žilavo. Mišići su slabo prožeti lojem.

Loj se sakuplja kod dobro utovljenih grla u određenim delovima tela (oko 25 kg loja u trbušnoj duplji). Međutim, meso podolca je veoma podesno za preradu.

Podolska goveda proizvodne karakteristike

Način gajenja je ekstenzivan. Ova krupna goveda koristila su najgrublju kabastu hranu.

Gajena su na najekstenzivniji način u aridnim rejonima kontinentalne klime.

Letnja isrhrana na slatinastim pašnjacima bila je nedovoljna, a zimska ishrana, gde je bila zastupljena pretežno šaša i slama a tek onda seno, uz nedovoljno prihranjivanje koncentratom, uticala je na oslabljenje radne kondicije grla.

Pri boljoj ishrani podolac poseduje veliku radnu sposobnost, tako da se smatra i danas za najbolju rasu za rad u Evropi.

Nenad Stojiljkovic

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *