//banners section

Na bosanskohercegovačkim prostorima postoji veliki broj rasa ovaca. Jedna od njih je i pramenka – rasa kombinovanih proizvodnih karakteristika. To znači da je cilj uzgoja meso, mleko i vuna. Ime je dobila po dugim pramenovima. Nekada je bila raširena u celoj Evropi, a sada je najzastupljenija u balkanskim zemljama.

Razvijenije zemlje, uglavnom centralni deo Evrope, nastoji proizvesti što komercijalniji i produktivniji proizvod. Mnoge rase ovaca su upravo i nastale ovako, te je dosta rasa čije sve karakteristike u potpunosti zadovoljavaju kriterijume uzgajivača (mleko, meso, vuna). I pored inostranih rasa ovaca, pramenka je uspela da se održi. Vekovima je uzgajana u siromašnim i oskudnim uslovima, kako hrane tako i smeštaja. Do danas je zadržala sposobnost adaptacije. U Bosni i Hercegovini je vrlo rasprostranjena, oko 98 {6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} od ukupnog broja ovaca. To je primitivna rasa ovaca, slabih fizioloških svojstava, jer je nastala u oskudnim uslovima.

U Bosni i Hercegovini se gaji određen broj sojeva pramenke. Oni su nastali u različitim klimatskim i uzgojnim uslovima. Najpoznatiji i najrasprostranjeniji je vlašićki soj.

Eksterijer pramenke

ovca pramenka

Zajedničke eksterijerne odlike svih sojeva pramenke su duga i uska glava, ovce su šute, ređe rogate, ovnovi su po pravilu rogati.
Vrat je srednje dužine, ili dugačak, ali dosta uzan i slabo muskulozan. Trup je srednje dužine i po pravilu nešto duži od visine grebena. Grudni koš je srednje dug, dubok, ali uzan i pljosnat. Rebra su pljosnata i pružaju se koso unazad. Širina leđa je slabo izražena.

Noge su snažne sa jakim kostima, koje su povezane čvrstim zglobnim vezama. Pramenka ima čvrste papke koji su izdržljivi na duga pešačenja i terene.
Svi sojevi pramenke su kasnostasne životinje, koje polno sazrevaju sa 16-18 meseci, a rast završavaju u starosti od 3-4 godine.

Proizvodne karakteristike pramenke

Proizvodnja ovčijeg i jagnjećeg mesa pramenke je dosta skromna, u zavisnosti od sojeva i nivoa ishrane, odnosno stepena utovljenosti životinja. Živa mera ovaca kreće se između 25 i 55, a ovnova između 35 i 80 kg. Od istih faktora zavisi i randman mesa, koji se kreće od 40-50 {6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}.

Mlečnost pramenke u velikoj meri zavisi od obima i kvaliteta ishrane. Laktacija traje šest meseci. Pramenku takođe odlikuju relativno dobra plodnost, a sa druge strane minimalan procenat uginuća i bolesti. Priplodna pramenka daje u proseku 1 – 1,1 jagnje, koja teže od dva do četiri kilograma. Za priplodnu pramenku od velike je važnosti ishrana jer od toga zavisi težina jagnjeta.

Težina runa u proseku iznosi 1,4 kg. Randman vune se kreće od 55{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} do 70 {6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}. Runo pramenke je sastavljeno, kao što i samo ime kaže, od pramenova koji su otvoreni, dugački, grubi, šiljasti ili levkasti. Pramenka je slabo obrasla vunom po trbuhu i donjem delu vrata, a noge, glava i uši su joj obrasli dlakom.

Boja runa je najčešće bela, mada kod nekih sojeva pramenke runo može biti mrko pa čak i crno, dok ih je veoma mali broj sa šarenim runom. Dlaka koja pokriva lice i noge može biti različite boje, bele, crne, pravilno ili nepravilno šarena, žuto-bela, crno-bela, zatim žuta i prskana (bela sa crnim, žuta sa belim i slično).

Pramenka u Srbiji

U našoj zemlji postoji veliki broj sojeva pramenke koji su nastali u različitim uslovima. Imena su dobijali, obično, prema području postanka. Najpoznatiji sojevi pramenke su: sjenički (koji je ujedno i najrasprostranjeniji u Srbiji), svrljiški, krivovirski, pirotski, šarplaninski, lipski, ovčepoljski, kosovski, metohijski, pivski i drugi.
Svi sojevi pramenke mogu se podeliti u dve grupe i to sojeve sa rudom i sojeve sa grubom vunom. U grupu pramenki sa rudom vunom spadaju sjenički, svrljiški i šarplaninski soj.

ovca sjenicka pramenka
Sjenička pramenka

Telo ovih životinja obraslo je nešto finijom vunom.
Pramenovi ovaca rude pramenke su kraći, a runo pretežno sastavljeno od prelaznih vlakana. Zbog veće gustine vune i finijeg vlakna, prinos i kvalitet vune ovih sojeva pramenke je bolji nego u gruborunih.

U pramenke sa grubom vunom spadaju svi sojevi čije runo sačinjavaju gruba i osjasta, a veoma mali procenat finih i prelaznih vlakana. Runo je otvoreno, a pramenovi su dugački i šiljasti.
Zbog lošeg kvaliteta vlakna, vuna ovih ovaca nije interesantna za potrebe tekstilne industrije, nego služi kao sirovina u domaćoj radinosti, za izradu najgrubljih tkanina.

Najpoznatiji sojevi pramenke sa grubom vunom su pirotski, krivovirski, bardoka, karakačanski, pivski i drugi.

krivovirska pramenka
Krivovirska pramenka

Uzgoj pramenke

U Srbiji se pramenka gaji na vrlo ekstenzivan način. U toku letnjeg perioda sve vreme provodi na planinskim pašnjacima. Zimi se drže u objektima, uglavnom nehigijenskim štalama, gde najčešće gladuju. Mnogi odgajivači ove rase ovaca, u potrazi za hranom, u jesen odlaze sa svojim stadima sa planina u ravničarske regione udaljene i po nekoliko stotina kilometara jer na ovim područjima u toku zime ovce najčešće nisu u mogućnosti da zadovolje ni osnovne potrebe u hranljivim materijama.

Pramenka je vrlo skromna ovca u pogledu hrane i smeštaja. Ona koristi marginalne pašne resurse u nizijama, planinama, kraškim visoravnima u svim ekološkim zonama. Pramenka, kao izvanredan konzument relativno loših pašnih resursa, može proizvesti određenu količinu proizvoda što druge rase ne mogu .

Ivana Jurišin

Profesorka srpske književnosti, zaljubljenik u pisanje, čitanje i saznavanje novih stvari i apsolutni obožavalac životinja.

Comments
  • primitivne rase nemogu da imaju slaba „fiziološka“ svojstva, već proizvodna. U takvim uslovima grla sa slabim fiziološkim svojstvima uginjavaju tj. nemogu da prežive.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *