//banners section

Ovnoliki kunić vodi poreklo od alžirskog ovnolikog kunića. Spada u rasu velikih kunića, mada može se naći i patuljasti ovnoliki kunić. Početkom devetnaestog veka u Francuskoj rasa je poboljšana i proširila se po evropskim zemljama. Ukrštanje sa različitim rasama dovelo je do formiranja varijeteta, koji se razlikuju po veličini i boji.

Eksterijer

Ovnoliki kunić

Eksterijerna karakteristika ovnolikog kunića je zbijeno telo sa dobro izraženim širinskim merama. Glava je dosta široka, nos je blago ispupčen, a obrazi su jako razvijeni. Uši su klempave, na vrhovima zaobljene, raspon ušiju je do 45 cm. Veoma je važno da uši budu odgovarajuće dužine u odnosu na telo.

Vrat je nabijen, potiljak kratak i jak. Noge su kratke i snažne. Telesna masa ovnolikog kunića je od 4,5 do preko 5,5 kg. Krzno je gusto i priljubljeno uz telo. Boja krzna može biti raznolika, raznih crteža i šara. Sreće se plaštast crtež i crtež leptira na nosu, koji ne treba biti previše izražen. Što se tiče jednobojnih, mogu biti u svim bojama osim srebrne.

Proizvodne karakteristike

Uzgoj i ishrana kunića

Ženke kote 4-16 mladih, mada je optimalan broj 6 mladih u leglu. Tek okoćeni ovnoliki kunići su slepi i veoma osetljivi, tako da dosta zavise od brige svoje majke. Nakon 15 dana progledaju.

Odlika ove rase je da se mladuncima uši spuštaju sa 8 nedelja starosti. Ukoliko se uši spuste za 15 dana, takav kunić se smatra vrhunskim kunićem ove rase.

Uzgoj i ishrana

Za smeštaj se koriste čisti kavezi i ograđene površine, gde pod mora biti posut nekom mekom prostirkom. Hrane se raznim žitaricama. Tokom celog dana mora biti dostupna sveža voda. Meso ovnolikog kunića je vrlo ukusno i mekano.

Uglavnom se gaji kao kućni ljubimac ili kao kunić za izložbu. Može se ukrštati sa drugim rasama kunića, ali se mora voditi računa da se pari sa rasama većeg formata.

Jelena Stanojlovic

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *