//banners section

Ovaj soj pramenke nastao je u okolini Svrljiških planina, po kojim je i dobila ime. To je stara populacija adaptirana na uslove svrljiškog kraja. Tokom vremena, a naročito posle Drugog svetskog rata, usled poboljšanja uslova ishrane i nege, svrljiška pramenka ostvarila je vidan napredak u reproduktivnim i proizvodnim osobinama.

Svrljiška pramenka može se naći od Lebana i Leskovca, pa sve do Donjeg Milanovca i Kladova. U ovom kraju je veoma cenjena ovca. Pored svojih dobrih karakteristika, ipak se nije dalje širila.

Eksterijer

Eksterijer ovce svrljiška pramenka

Svrljiška pramenka ima glavu srednje dužine i širine sa karakterističnom ćubom. Ovce su šute, a ovnovi mogu biti šuti ili rogati. Trup je srednje razvijen sa nedovoljno izraženim širinama i dubinama. Noge su srednje visine i čvrste. Visina grebena kod ovnova je 60-65 cm , a kod ovaca je oko 60 cm.

Obrasla je runom bele boje po celom telu, osim lica i donjih delova nogu. Dlaka koja pokriva lice je crna ili mrko prskana. Nos je bele boje, dok su uši bele boje pomešane sa mrkim ili crnim pegama. Noge su takođe pokrivene crnim pegama.

Spada u krupnije pramenke.

Proizvodne karakteristike

Ovca svrljiška pramenka proizvodne karakteristike

Svrljiška ovca je kasnostasna životinja. Dviske ulaze u priplod sa navršenih 16-18 meseci, a porast završavaju u četvrtoj godini života. Plodnost se kreće od 100-110 %. Jagnjad se rađaju sa masom od 3-4 kg, ostvarujući dnevni prirast od 180-220 g, tako da pri uzrastu od 90 dana dostižu masu od 20-23 kg. Masa tela dviski sa navršenih godinu dana iznosi od 40-45 kg. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 50-55 kg, a muških 70-90 kg.

Mlečnost ovaca je dobro izražena i iznosi od 80 do 100 litara u laktaciji koja traje 180 dana. Svrljiški soj u odnosu na ostale pramenke ima najbolju obraslost vunom. Prinos vune u proseku iznosi između 1,5 i 2,5 kod ovaca i 3-4 kod ovnova. Vuna spada u grupu sortimenta B. Dužina vunskih vlakana iznosi oko 11-12 cm, a finoća 36 mikrona. Pramen je levkast , a runo poluotvoreno.

Pogodna je za gajenje u svim područjima i sistemima, od ekstenzivnog do intenzivnog, radi proizvodnje mleka i jagnjećeg mesa. Dobra je kao materinska osnova u programima ukrštanja.

Povezani članci

Jelena Stanojlovic

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *