//banners section

Ranije je važilo pravilo da kokoške nose jaja, a petlovi služe za tovljenje. U današnje vreme ova slika se bitnije izmenila zato što su jaja i kokošije meso bili skuplji, barem ranije.

U svetu su petlovi višak

Iz jednog intervjua sa naučnicom Ingom Timan, šefice istraživačkog tima instituta Bruno-Durigen u Romerskihenu i grupe koja se bavi rasama živine na Institutu za stočarstvo Univerziteta u Bonu, sa portala ,,Deutsche Welle” saznaje se da se samo u Nemačkoj ubije po izleganju pilića 40 miliona tek izlegnutih petlića, jer nisu potrebni zato što kokoške nose jaja, dok oni sporo dobijaju na težini što ih čini ekonomski neisplativim!

gajenje petlova

Ti petlići potiču od globalnih priplodnih kompanija, koje kada ubiju petliće ženke na specijalnim farmama tove u kokoške koje kada izrastu u nosilje se raspoređuju po drugim proizvodnim pogonima.

Svi znamo da postoje rase kokoši za kombinovanu proizvodnju, ali u Nemačkoj i drugim razvijenim zemljama sveta trenutno zbog zarade farme da bi ponudile jeftina kokošija jaja kupuju piliće od tih već rečenih ,,globalnih priplodnih kompanija”. Razlog je jer se, ukrštanjem vrsta od najmanje četiri linije od kojih jedna posebno dobro vari hranu, druga nosi mnogo jaja, treća je veoma otporna na bolesti, a četvrta se dobro ponaša itd, u idealnom slučaju dobija pile velikih sposobnosti – što se pre svega odnosi na rast i davanje mesa i nošenje jaja.

Tako da se dobijaju hibridni pilići gde neki nose jaja i zdravi su, ali slabo kozumiraju hranu, itd… To navodi farmera koji hoće da proizvede jeftinu hranu i da pritom zaradi da pre svega stalno kupuje koke iz ovakvih kompanija, jer imaju barem dve dobre osobine od najmanje četiri linije i tako se zanemaruju petlići.

Nije sve tako crno

Međutim, čak i ova naučnica se slaže sa tim da bi farmeri ponovo trebali da imaju stada kokošaka koje ispuštaju na pašu i petlove dobrih osobina koji ih oplođuju. Tako da, čak iako je i jato brojlerskih kokošaka u pitanju, kada jato brojlerskih roditelja dostigne starost od 40 nedelja, fertilitet i frekvencija parenja opadaju, pa je kokoškama potrebno češće parenje kako bi se održao isti nivo oplođenosti jaja i zbog toga se jata starih petlova moraju menjati za mlađe, a stariji petlovi sa mesnatijim krilima povesti na klanje kako bi se održala plodnost jata i ova metoda se naziva ,,spajking”.

spajking gajenje petlova

Kada je povećanje starosti jata u pitanju, treba poslušati savet stručnjaka sa Univerziteta u Džordžiji (SAD) po kome povećanje starosti jata iziskuje 7,5 do 8,5 petlova na sto ženki, pri čemu se dodaju mladi petlovi. Ovakvo održavanje plodnosti jata je najbolje obaviti u uzratsu od 40 do 45 nedelja dodavanjem 20% mladih petlova, što iziskuje škartiranje tj. odvajanje i klanje starijih petlova.

Mladi petlovi koji se dodaju treba da budu između 25 i 28 nedelja stari i da imaju težinu koja je 20%-25% veća od težine ženki. Kada se usele petlovi, da ne bi došlo do povećanog odnosa petlova u odnosu na koke od 10 do 12 petlova na jednu koku, što dovodi do povećanog mortaliteta pilića, moraju se praviti posebni boksovi i objekti za čuvanje petlova i posebna briga o njihovoj ishrani.

Farmia savet za kraj

Današnja nauka je dovela stočarstvo, pa i uzgajanje pilića do savršenstva ako gledamo da nam tržiše daje puno pilećeg mesa koje je pritom vrlo jeftino, što se naročito vidi na tržnicama razvijenih zemalja. Nažalost, meso petla koje je masnije i tvrđe se ne traži kao meso kokošaka koje pored mekoće daju više mesa, naročito na grudima.

Iako se petlići na velikim farmama odvajaju i ubijaju i ne iznose na tržište oni se moraju gajiti i pažljivo odvajati kako bi jato imalo normalan mortalitet i dobru plodnost. Zato, svaka veća farma pilića mora da ima petlove i da primenjuje „spajking“ po savetu stručnjaka kako bi se povećala plodnost jata od 1% do 3% za samo od 5 do 10 nedelja. Ovaj efekat se može održati i duže ako su petlovi zdravi i mladi sa sposobnošću prilagođavanja.

Zato gajite petlove, naročito ako želite da zarađujete od proizvodnje pilećeg mesa.

Povezani članci

mm

Marina Radičević

Marina Radičević završila je istoriju na Filozofskom fakultetu. Među temama od društvene važnosti koje aktivno proučava nalazi se i stočarstvo.

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *