//banners section

Nakon što smo ustanovili značaj koji smeštaj svinja igra u svinjogojstvu, te upoznali sisteme za smeštaj svinja, sa posebnim osvrtom na zatvorene sisteme koji se koriste u intenzivnoj proizvodnji svinja, Farmia, internet servis za kupoprodaju stoke, predstavlja objekte za tov svinja, nakon čega ćemo se osvrnuti na važnost mikroklimatskih faktora pri smeštaju svinja.

Objekti za tov svinja

Postoji više objekata za tov svinja, od kojih se najčešće koriste objekti sa dubokom prostirkom, danski boks, boksovi sa rešetkastim i polu-rešetkastim podom, kao i boksovi sa kućicama za ležanje.

Objekti za tov svinja sa dubokom prostirkom

Kada su u pitanju objekti sa tov svinja sa dubokom prostirkom, neophodno je formirati veće grupe, na primer od 30 do 50 tovljenika.

čuvanje svinja u predtovu

Za predtov, potrebni su boksevi površine od oko 0,5 m2, dok je za tov je potrebno obezbediti bokseve površine od oko 1 m2. Površinu boksa potrebno je izdeliti na dva dela. Uzdignuti deo zauzima ¼ do ⅓ od cele površine boksa. Obično postoje tri stepenika, visine od po 20 cm, a širine 30 cm. Ovaj deo služi za ishranu i napajanje. Spušteni deo služi za ležanje. Za prostirku se mahom koristi slama, a prosečne količine prostirke su oko 1 kg/dan/tovno mesto.

Objekti sa kosim podom novijeg su datuma. Ovakvi objekti služe kao kompromisno rešenje u odnosu na sistem sa dubokom prostirkom. Kako bi sistem dobro funkcionisao, neophodno je da kosina poda boksa iznosi 10{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}, a dovoljna površina boksa kreće se od oko 0.5 m2 do 1.0 m2. U objektima sa kosim podom formiraju se nešto manje grupe, obično od 15 do 20 tovljenika u predtovu, a 10 do 15 u tovu.

Danski boks

Veći deo boksa, skoro ⅔ od ukupne površine čini puni pod. Ovaj deo je suv i topao. Ako je odmeren prema broju i uzrastu svinja, ovaj deo trebalo bi da je uvek čist. Sa drugim delom boksa povezuje ga blagi nagib. Na punom delu ponekad se može postaviti i malo usitnjenje prostirke, a naročito je to slučaj zimi. Drugi, manji deo boksa, spušten je sa 10 cm do 15 cm. On je mokar i prljav.

Boksovi sa rešetkastim i polu-rešetkastim podom

Prilikom tova svinja boksovi sa rešetkastim podom najčešće se koriste. Kada se primenjuje ovakvo držanje svinja, površine bokseva relativno su male, tačnije, u odnosu na sve druge načine držanja svinja, najmanje su i na kraju tova iznose tek oko 0.7 m2 /tovno mesto.

Poslednjih godina, veličina grupa svinja nešto su veće nego što je to bio slučaj ranijih godina. U grupama obično postoji 20 tovnih mesta za završni tov, tj. 20 do 30 za predtov.

boksovi za svinje sa rešetkastim i polu-rešetkastim podom

Boksovi sa polu-rešetkastim podom sastoje se iz dva dela: deo sa punim i deo sa rešetkastim podom. Puni deo boksa iznosi 50{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} do 75{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}. U njemu je obezbeđena dobra toplotna izolacija, pa bi trebalo da posluži i za udobnije ležanje. Ovu površinu trebalo bi održavati čistom i suvom kako bi bila privlačnija za ležanje. Rešetkasti deo boksa predviđen je za kretanje i izbacivanje izmeta, te je zato prljav i mokar.

Boksovi sa „kućicama” za ležanje

Boksovi sa „kućicama” za ležanje samo su još jedan vid boksova sa delimično rešetkastim podovima. Deo punog poda ima neku vrstu sanduka sa dobrom toplotnom izolacijom. Taj deo namenjen je ležanju i odmoru, naročito kada su temperature niže. Zapravo, osnovna namena sanduka je obezbeđivanje više temperature. Površina sanduka kreće se od 0,25 m2 do 0,5 m2/tovno mesto (predtov – završni tov). Visina sanduka kreće se oko 1 m. Poklopac može da se podiže. Time se olakšava kontrola svinja i reguliše temperatura u kućici. Preostali deo boksa se obično deli na po pola: polovina sa punim podom služi ishrani i rešetkasti služi kretanju i izbacivanju izmeta.

Mikroklimatski faktori pri smeštaju svinja

Pored objekta za dobar smeštaj važna je i mikroklima objekta. Među najvažnije mikroklimatske faktore ubrajaju se temperatura, vlažnost vazduha, sastav vazduha, svetlost.

Temperatura je najbitniji faktor pri smeštaju svinja jer ima neposredan uticaj na zdravlje i produktivnost. Pokazalo se da temperature ispod 10⁰C i preko 26⁰C osetno smanjuju produktivnost svinja, a ako se donja i gornja granica pomere za još nekoliko stepeni dolazi i do oboljenja i uginuća grla.

mikroklimatski faktori pri smeštaju svinja

Za svaku kategoriju svinja postoje odgovarajuće temperature: za prasad, preporučena temperatura je od 20⁰C do 24⁰C, za podmladak i svinje u tovu 16⁰C do 20⁰C i za odrasle svinje od 12⁰C do 16⁰C. Donja granica za prasad je oko 15⁰C, a za svinje u porastu i tovu oko 10⁰C, dok je gornja granica za sve kategorije svinja oko 26⁰C.

Relativna vlažnost vazduha trebalo bi da se kreće od 60{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} do 80{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}. Kada je u pitanju prasad, preporučuje se relativna vlažnost vazduha od 50{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} do 60{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}. Važno je da relativna vlažnost vazduha bude u skladu sa temperaturom.

Vazduh u objektima za držanje svinja znatno je zagađeniji u odnosu na prirodan. Smanjuje se procenat kiseonika, a povećava procenat amonijaka, ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, sumpor-vodonika, metana, čestica prašine, mikroorganizama. Štetni sastojci imaju negativan uticaj na zdravlje i produktivnost životinja. Od pomenutih štetnih sastojaka, u praksi se najčešće ističu amonijak i ugljen-dioksid. Normalan sadržaj amonijaka iznosi oko 0,026{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}, a štetna granica je oko 1{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}. Ugljen-dioksid nema izrazito štetno dejstvo na svinje, čak ni u koncentraciji 0,3{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} do 1{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}.

Sastav vazduha u objektima za smeštaj svinja, kao i mikroklimatski faktori, regulišu se veličinom smeštajnog prostora, izolacijom i ventilacijom.

Svinje ne zahtevaju mnogo svetlosti, a naročito u tovu. Stepen osvetljenosti smeštajnog prostora može se izračunati i na osnovu odnosa svetle površine prozora i poda, a koji bi trebalo da iznosi oko 1:15 do 30.

Jelena Stanojlovic

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *