//banners section

Švedski landras je jedna od najrasprostranjenijih rasa svinja u svetu. Nastala je oplemenjivanjem švedskih domaćih svinja sa danskim landrasom. U početku gajila se u regionima razvijene govedarske proizvodnje, što znaci sa dosta surutke. Prvo je bila bekonskog tipa, a danas preovlađuje tip svinja za meso.

Zbog dobrih proizvodnih osobina ova rasa se koristi u programima ukrštanja u svetu i kod nas, kao majčinska linija. Kada je svinjarstvo u Srbiji u pitanju, švedski landras uvozi se prvi put početkom šezdesetih godina prošlog veka.

Eksterijer

švedski landras eksterijer

Po spoljašnjem izgledu švedski landras je dosta sličan ostalim landrasima. Odlikuje se lakom glavom, srednje dužine, šireg čela sa blago povijenom profilnom linijom, suva sa malim gronikom. Uši su blago oborene. Vrat je ravan, suv bez posebno izražene muskulature i dosta dug. Telo je u obliku klina, dugačko, šire i dublje u zadnjem delu. Plećka je slabije izražena, lakša, ali dobro spojena sa telom, bez ikakvog ulegnuća.

Grudi su osrednje dubine i širine, sa prilično zaobljenim rebrima. Leđni deo je dugačak, širok i mišićav, a isto se može reći i sa slabinskim delom. Leđna linija je prava. Sapi su dobro razvijene, dugačke i široke, jako muskulozne, blago oborene. Butovi su duboki i široki.

Na trbuhu se nalaze 12 do 16 dobro razvijenih sisa. Noge su srednje visine, suve i dosta čvrste. Koža je fina bez nabora, nepigmentisana, sa dosta finom i glatkom čekinjom bele boje.

Proizvodne sposobnosti

švedski landras proizvodne sposobnosti

Smatra se da je pored velikog jorkšira najplodnija rasa, osim kineskih svinja koje su jos plodnije. Nazimice se pripuštaju sa 8 meseci.

Krmače prase 10 do 12 prasadi. Prase se više od dva puta u godini (2,2-2,4). Masa prasadi kod rođenja je 1,2 do 1,3 kg. Sa 28 dana prosečno teže 6-7 kg, a tovljenik sa 6 meseci 90-110 kg.

Odrasle priplodne krmače teške su 200-250 kg, a nerastovi 250-300 kg. Tovne sposobnosti su dobro izražene, a konverzija hrane vrlo dobra. Klanična masa ili randman iznosi 76-80{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} žive mere, a sadržaj mesa u polutki je oko 47-50{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} od mase toplih polutki. Polutke se mogu koristiti u prodaji ili u preradi za suhomesnate proizvode.

Ova rasa je namenjena za tržište i gaji se u industrijskoj proizvodnji. Tovljenici su standardnog kvaliteta i ujednačeni.

Švedski landras formiran je i gaji se u povoljnim uslovima i teško podnosi slabije uslove gajenja. Osetljiva je na lošu ishranu i loš smeštaj. Naročito je smrtnost prasadi velika, a osim toga ova rasa je osetljiva na veći broj bolesti koje se javljaju u velikim aglomeracijama, kao što su: rinitis, bang, zarazno zapaljenje pluća itd.

Naša zemlja je uvozila ovu rasu za popravku našeg svinjarstva, zbog čega se na izvesnim krupnim gazdinstvima mogu videti isključivo čiste rase, bilo da potiču iz uvoza, bilo da su odgajane u zemlji.

Jelena Stanojlovic

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *