//banners section

Stres na telo životinje deluje različito u pogledu javljanja, intenziteta i trajanja. Ukoliko je delovanje stresa kratkotrajno i slabog intenziteta tada organizam ima mogućnost da se odbrani odnosno poveća otpornost na njegov uticaj.

Pri visokoj temperaturi i vlažnosti smanjuje se odavanje toplote zbog čega dolazi do pregrevanja organizma. Sve životinje, kokoške isto tako, nastoje da se sistemom termoregulacije zaštite od pregrevanja organizma.

Znaci toplotnog stresa kod živine

Temperatura u objektima za smeštaj živine ima najveći uticaj na proizvodne rezultate i na zdravlje živine. Optimalna temperature za odraslu živinu je od 19 do 27°C. Temperature veće od 28°C zahtevaju od ptica dodatni utrošak energije za rashlađivanje i to dovodi do toplotnog stresa.

Da bi se živina odbranila od narušenih optimalnih temperaturnih uslova koristi različite mehanizme odbrane.

Najočigledniji znak toplotnog stresa živine je dahtanje. S obzirom da živina nema znojne žlezde i da se ne može se hladiti preko kože, umesto toga mora koristiti isparavanje preko grla i respiratornog sistema kako bi se rashlađivala. Pored dahtanja, može se uočiti i podizanje krila i perja, poseban položaj tela i sl. Na ovaj način se negativno dejstvo visokih temperatura samo kratkotrajno ublažava, a nakon toga nastupa iscrpljivanje životinje što dalje dovodi do smanjenja proizvodnje, a u nekim eksrtremnim slučajevima i do uginuća.

koka pije vodu

U odbrani od toplotnog stresa prva reakcija je smanjena konzumacija hraniva kako bi se smanjio unos energije. Samim tim smanjuje se unos i drugih hranljivih materija važnih za porast i pravilan razvoj. Pored lošeg prirasta opada i kvalitet mesa, menja se čak i sadržaj. Ovo je posebno izraženo kod brojlera. Kod kokoši nosilja se smanjenjem unosa hraniva narušava ciklus nošenja jaja.

Povećanjem temperature iznad 21°C opada proizvodnja jaja, a prosečna masa jajeta se smanjuje. Pored toga opada i kvalitet ljuske usled smanjenog unosa kalcijuma, što dovodi do pucanja ljuske.

Negativan uticaj visokih temperatura najviše se odražava na proizvodne rezultate. Izloženost visokim temperaturama tokom dužeg perioda dovodi do najdrastičnije posledice toplotnog stresa – uginuća grla.

Kako sprečiti toplotni udar?

Za proizvođače od ključnog značaja je borba protiv toplotnog stresa. Toplota koju oslobađaju pilići je najveći izvor toplote u objektu, a negativan efekat visoke temperature ima snažniji uticaj ako je visoka vlaga. Štetan efekat visokih temperature ublažava se prvenstveno izgradnjom dobrih i izolovanih objekata i ugradnjom kvalitetne opreme, zatim kvalitetnom ishranom i obezbeđivanjem dovoljne količine čiste i sveže vode.

Objekti obojeni u svetlije boje i polivanje hladnom vodom u vreme najvećih vrućina može da pomogne u rashlađivanju.

ventilacija za kokoš

Držanjem živine u prostorijama sa dobrim provetravanjem, pomaže se da se umanje pojave toplotnog stresa. Postavljanje sistema za hlađenje i ventilacija objekata igra ključnu ulogu.

Važno je obezbediti dovoljnu količinu svežeg vazduha, ali i odvod viška toplote iz objekata, što je veoma teško posebno u period visokih letnjih temperature.

U sprečavanju ogromne štete može pomoći i postavljanje alarmnog sistema koji se aktivira u slučaju prestanka rada ventilatora, jer odmah aktivira agregat u slučaju nestanka struje.

Važno je znati da je gustina naseljenosti je jedan od ključnih faktora. Veći broj životinja oslobađa veću toplotu u objektu i smanjuje mogućnost grlima da se odmaknu jedni od drugih.

Važno je vršiti korekciju obroka u smislu smanjivanja količine energije, a povećanje udela proteina, minerala i vitamina. Preporuka je dodavati i vitamin C koji povećava otpornost živine prema toplotnom stresu.

Utrošak vode se u uslovima visokih temperatura povećava i za tri do četiri puta, pa je potrebno povećati broj pojilica. Važno je da je voda dostupna, mikrobiološki ispravna i da je odgovarajuća temperature oko 15°C. U vodi se mogu dodavati rastvorljivi vitamini, elektroliti, vitamin C, vitamin E i vitamin B2.

Imate li vi neki savet za mlađe živinare? Recite nam u komentarima koji vi trik koristite za rashlađivanje svoje živine?

Tanja Sarić

Tanja Sarić, doktorant Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Svoju kreativnost usmerava ka poboljšanju ruralnog razvoja.

Comments
  • Molim Vas za misljenje,pojavile su mi se vasi sive i crvene u farmi nosilja. Koji preparat da koristim. U ponudi veterinarskih ambulanti preporucuju fendon preparat. Pozdrav Milos iz Vranja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *