//banners section

Kvalitetnim uzgojem određenih vrsta, pravilnom ishranom i negom dobijamo kvalitetno meso. Treba sebe prvo pitati: šta želim da dobijem od utovljenih svinja?

Pravilna ishrana je prvi korak u kvalitetnom tovu svinja

Svinje je potrebno hraniti dva puta dnevno, i to u određenom periodu od 6-9 i 15-18 časova, leti se ovo vreme pomera, ujutru na ranije, a popodne na kasnije. Uspešna ishrana uglavnom zavisi i od vremena hranjena. Pored osnovnih hranljivih materija, u tovu se koriste krmne smeše za tovljenike od 25 do 60-65kg i smeše za uzrast od 60-110kg. Neophodno je da smeše sadrže dovoljno mikroelemenata i optimalnu količinu vitamina, kao i prisustvo amino-kiselina, antioksidanasa i enzima.

Postoji jednofazni tov kod koga su svinje od početka do kraja u jednoj grupi i najčešće se primenjuje na farmama sa sopstvenom prasadi mase oko 30kg. Zatim dvofazni tov u kome se vrši predtov tovljenika od 20-30 do 50-60kg, a zatim završni tov.

Međutim troškovi hranjenja svinja su veoma visoki, 70{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} od ukupne hrane na farmi se troši u tovu. Na dnevnom nivou, potrošnja hrane po tovljeniku se kreće od 1,5 do 2,8kg i uz konverziju manju od 3,4 (2,7-4) kg hrane po kilogramu prirasta, potrebno je ostvariti porsečni dnevni prirast preko 0,7(0,5- 0,9). Konverzija je količina hrane podeljena sa težinom svinje, predstavlja količinu pojedene hrane u kilogramima, koja je potrebna da bi se proizveo kilogram mesa žive vage.

Pravilna ishrana i naravno nega (ambijentalni uslovi, sa manjim stresom u prozivodnji) ima za cilj prvenstevno dobijanje kvalitetnog mesa, ali i jeftinijeg, sa što većim udelom u polutkama sa 58-60{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}, pa i više, a mininalno je 55{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}, meso S i E klase. Naravno ove rezultate možemo ostvariti ako nemamo gubitke u tovu ili su manji od 2 {6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}. Naravno i genetika u tovu je jedan od faktora koji utiče na kvalitet mesa.

Ali tu nije kraj…

Osim toga u velikoj meri na kvalitet mesa i na količinu, utiče i pol svinje. Muške neuštrojene životinje imaju više mesa, a manje masti, koža i kosti su im teže nego kod ženki. Meso je tvrdo i često ima neprijatan polni miris, koji može biti toliko intenzivan da je meso neupotrebljivo za jelo. Kako bi se ovaj miris izbegao, potrebno je nerasta uštrojiti dva do tri meseca pre klanja, a pre stavljanja u tov. Rano uštrojene svinje imaju nežnija mišićna vlakna i nežnije kosti, dakle ovim se postiže i bolji kvalitet mesa, pored boljeg iskorišćavanja hrane.

Osim toga količina i kvalitet mesa i masti, zavisi i od starosti. Dobro tovljene mlade životinje se brže razvijaju, postajući deblje i veće, a samim tim se uvećava i udeo mesa na leđima, butovima i karlici. Ukoliko imaju i dobra nasledna svojstva, porast u težini se odnosi pre svega na meso. Kod tova odraslih životinja, isključivo se dobija masnoća.

Tov se može nazvati uspešnim ukoliko za vreme tova svinje proizvedu što manje slanine, a što više mesa i da je ostvareni prirast ekonomičan.

Dakle na samom početku morate znati šta želite od tova, kao i koju rasu ćete uzgajati, koja ima više masti ili mesa ili je najpogodnija za prerađevine. Znači treba gajiti rasu koja može adekvatno da odgovori na vaše potrebe.

Tov svinja Farmia svinje jedu

Koje rase svinja odgovaraju vašim potrebama?

Rase za proizvodnju masti su uglavnom autohotne primitivne rase, neke od njih su iščezle – šiška i šumadinka, a u današnje vreme se uzgaja mangulica. Grla koja se gaje zbog masti se stavljaju u tov tek sa 12 meseci, kada dostignu 60-80kg, tovljenje se sprovodi 6 meseci, pa za klanje dospevaju tek sa 18 meseci. Hranu pretvaraju uglavnom u mast. Tako dobijamo masne naslage debljine preko 10cm.

Prva na listi kad je u pitanju proizvodnja masti je mangulica. Debljina slanine je oko 6cm na leđima, a može dostići u adekvatnim uslovima i do 25cm.Mast od mangulice je jedan od najzadravijih načina za pripremu hrane, jelima daje poseban ukus. A pomenućemo čvarke za koje kažu da su preporuka za dobro zdravlje, zatim šunka koja se pravi od buta zrele svinje, slanina, kobasica, kulen.

Dakle randman je 80-85{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} od čega je masno tkivo 55-65{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}.

Randman mesa podrazumeva odnos koji pokazuje koliko će se kilograma mesa dobiti od 100 kg žive mase životinje. Prema tome, randman je odnos mrtve i žive mase, utvrđuje se merenjem neposredno pred klanje. Životinje većeg stepena utovljenosti daju više mesa, takve životinje imaju bolje randmane mesa.

Rase svinja za proizvodnju mesa i masti su moravka, berkšir, resavka i dodaćemo crnu slavonsku svinju fajfericu. Randmani kod kombinovah sorti je 80{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}, od toga je masno tkivo 45-50{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}

  • Moravka je sitna rasa svinja, sa prosečnom masom krmača oko 100 do 120kg, sa tim da težinu od 100 kg dostiže sa starosti oko 9 meseci. Masa veprova je oko 135kg. Meso je kvalitetno.
  • Resavka spada u rase srednjestasne, krmače su teške oko 140kg, a veprovi oko 160kg.
  • Berkšir je srednje krupna rasa, krmače su mase oko 170kg, ova rasa može dostići težinu od 180 do 200kg. Meso je dobrog kvalteta, i na ceni je zbog sočnosti i ukusa.
  • Slavonska fajferica je rasa koja može dobrim tovom da dostigne težinu od 150kg pa i više. Njeno meso je idealno za prozivodnju suhomesnatih proizvoda, kulena i kobasica.. Meso je posebno zdravo, jer se svinje hrane na otvorenom.

Tov svinja Farmia prasad jedu

Rase svinja za proizvodnju mesa su najrasprostranjenije i sa 6 meseci dostižu masu oko 100 kg, kada se najčešće i kolju. Randman im je 75 do 80{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}, od toga je masno tkivo 35 do 40{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}, kvalitet mesa im je odličan. Rase svinja koje ćemo spomenuti su veliki jorkšir, pietren, landras, durok i domaća bela(subotičanka)

  1. Veliki jorkšir ili velika bela svinja je tipična mesnata rasa, masa krmača premašuje 200kg, a težina veprova je od 250 do 350kg. Randman se kreće i do 82{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}.
  2. Pijetren je izrazito mesnata rasa, ali i najosetljvija, naročito na stresove koji mogu uticati na kvalitet mesa. Težina krmača je oko 180kg. Daje do 60{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} mesa.
  3. Landras je jedna od najčešćih belih mesnatih svinja, kod nas su najzastupljeniji švedski i nemački landras. Nemački ima nešto manji randman, deblje kosti i može da dostigne težinu od 180 do 240kg. Švedski landras ima 58{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905} udela mesa u polutkama. Takođe je dobra pasmina za proizvodnju kulena, kod koga je bitno da se ne pravi od mesa starih krmača, jer imaju tvrdo i suvo meso.
  4. I za kraj, domaća bela svinja je jedina naša plemenita rasa mesnatog tipa. Meso je dobrog kvaliteta, randman klanja je preko 70{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}, udeo mesa u polutki je čak do 60{6cd17b10ab34226cae1d1fa77a729b0353f498ccbe1164c19971cd8f5cb7e905}.

Koje vi rase gajite i koja je po vama najukusnija?

Ceca Stankovic Avakumovic

Svetlana veruje da vreme poljoprivrede tek dolazi i pravi je zaljubljenik u selo.

Comments
  • Da li imate saznanja i stručni literaturu za ishranu svinja (a možda i drugih životinja ) surutkom i otpadom iz mlekare ?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *